Ова нова у низу циркуских представа којима се релативизује и релаксира отимање Косова од Србије...

Ратко Дмитровић Представа звана ЗСО. - 06. мај 2016. 21:30 | Коментара: 21 Срби греше, уз остало, и у томе што изјаве албанских политичара схватају неозбиљно. Све што они, Албанци, кажу, или најаве, све се оствари

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Димњаци и тамјан
• 
  Победа ружног

• Кад нећемо ми...
• Чекај мало, Војо
• Тајна једне слободе

Улази ли Србија, на путу према вратима ЕУ, у лавиринт? Да ли су и данас Брисел, Вашингтон и Берлин исти они и исти онакви какве је пред свој прерани одлазак упознао Зоран Ђинђић: дволични, неискрени, антисрпски? Шта ће Србија све морати да уради како би постала чланица Европске уније? Сећате се, није било давно, након једне рунде целодневних преговора с косовским Албанцима, у Бриселу, уз посредовање Федерике Могерини, а радило се о делу Бриселског споразума који регулише постојање Заједнице српских општина (ЗСО), члан наше делегације, Марко Ђурић, славодобитно је изјавио да смо победили с пет нула.

Могеринијева је, пре два дана, у Приштини, преокренула тај резултат (ако је био такав) и сада Албанци воде и у делу игре званом Заједница српских општина. Италијанка, на функцији високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност, казала је окупљеним новинарима, након састанка са "албанским пријатељима", да ЗСО неће бити паралелна структура власти на северу Косова и неће доводити у питање територијални интегритет Косова. Значи, није нас слагала Едита Тахири када је у фебруару ове године рекла да Приштина не оспорава ЗСО, али само под условом да акти ове заједнице буду "усклађени с Уставом и законима Косова". Додала је да Статус Заједнице може да састави и одобри Приштина а не Београд или Брисел. Време показује да се иде ка томе.

Споразум о Заједници српских општина постигнут је пре осам месеци и потписан, уз присуство Федерике Могерини, с обе стране, београдске и приштинске. Уместо примене уследило је противљење опозиције у косовској скупштини, предвођене Аљбином Куртијем - с викањем, певањем и бацањем сузавца - па изван Скупштине, кроз паљење аутомобила, нападе на полицију, демолирање зграда... и албански циљ је постигнут: ЗСО постоји, али на папиру.

Шта Београд овде може да уради? Ништа. Албанци и даље имају моћне заштитнике, њихови циљеви су истоветни циљевима Немачке, Америке и Енглеске на Балкану, а ако некоме та "љубав" није до краја разумљива, с обзиром на исламски елемент у целој причи, то само значи да неки Срби и даље живе у зарђалим стереотипима и илузијама.

Ова нова у низу циркуских представа којима се релативизује и релаксира отимање Косова од Србије, протеривања Срба с КиМ, брисања трагова њиховог постојања на том простору, зачињена је пријемом Косова у чланство УЕФА. Ђурић и Удовичић прете тужбом надлежном суду. Подсећам, то је исти онај суд у Швајцарској који је након акције "дрон-застава-велика Албанија", на стадиону Партизана, за време утакмице Србија - Албанија, прогласио Србију кривом и одузео јој три бода. Лепа црква за молитву.

Још се не зна када ће Могеринијевa (читај Меркелова) Србији доставити на потпис споразум о међудржавној сарадњи Србије и Косова, али да вожња на друму за Брисел до тада не буде једнолична, Бугари и Румуни најављују да ће се придружити Хрватској са својим захтевима према Србији.

Представа звана ЗСО

МИНАМА СУ "ЧИСТИЛИ" ПОБИЈЕНЕ.....ДА су Савом до Београда и даље пролазили лешеви, заборављено је ...

И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске /  Драган Вујичић | 03. мај 2016. 19:31 | Коментара: 8 Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке.Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве

Партизани били присиљени да минама разбијају "чепове" од људских тела на срушеном мосту која су стизала из Хрватске

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  На венцу лажна историја
• 
  НАУЧНИ СКУП О ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ: Од џелата страшнији наум

• Трећа комеморација жртвама Јасеновца: Усташки злодух над Хрватском!
• Колона сећања без Срба и Јевреја
• Једина преживела логорашица одустала од државне комеморације у Јасеновцу: Тужна сам што се деле

ДВЕ реке, Сава и Дунав, на неки начин одредиле су судбину архитекте Пеђе Ристића, аутора неких од најлепших новијих српских цркава. Бивши члан "Медијале", а потом Enfant terrible београдске уметничке сцене данас има 87 година. Био је у тиму Богдана Богдановића када је овај правио јасеновачки споменик Камени цвет. Потом је прошле деценије у Скупштини града покренуо иницијативу да се на Великом ратном острву подигне црква мученицма чија је тела избацила Сава и где их је сахранио Тома Максимовић, Недићев министар за избеглице. Прошле године овај човек био је у жирију за израду Меморијалног комплекса жртвама Јасеновца у Доњој Градини, а нада се да ће 2017. и његова црква почети да се гради на месту страшног злочина у Доњој Градини.

- Сећам се Београда 1941-1944. - прича нам Ристић док шетамо дуж савског кеја подно Калемегдана. - Са четири године научио сам да пливам, а од девете до петнаесте више нисам улазио у Саву. Лешеви су тада пливали уместо људи.Вадили су их код Куле Небојше и сахрањивали на лицу места.Вадили су их на Великом ратном острву, где је никло велико гробље од малих белих крстача. На острву, које су тада држали Немци, сахрањивао их је Тома Максимовић. Никада после рата та гробља нису обележена.

Док осматрамо шпиц Великог ратног острва, где је било гробље, Ристић се "враћа" на мирис смрти током окупације Београда. Каже, то му је одредило занимање. Да прави цркве.Тих година обале су биле пуне лешева људи побијених у Хрватској.

Према речима неимара, на три места у граду, током окупације, прикупљана су тела уморених у Јасеновцу. Једна масовна гробница, за коју се причало да је у њој укопано 2.000 жртава, налази се код Куле Небојше на Калемегдану, а масовне гробнице са не зна се колико сахрањених постоје и с друге стране реке. Поклане Србе вадили су лађари, а Ристић се сећа Словенца који се презивао Рак и који је увек био ту да помогне да се људи достојно сахране.

Жртве Јасеновца снимљене дуж Саве

- Слике лешева поређаних у врсти испред куле никада нећу заборавити - наставља Ристић. - Први пут 1942. Дунавом су стигле мађарске жртве из Новог Сада. Због тих призора у мени се родила мисао како смо као генерација дужни да оставимо белег где су ти људи сахрањени и да у историји оставимо траг ко су ове жртве, зашто су уморене и ко је крив за то. Јер,јасеновачки злочин је хрватски геноцид расут Савом све до Црног мора.

ЗАБОРАВЉЕНА ПРИЧА

ДА су Савом до Београда и даље пролазили лешеви, заборављено је у нашем граду. Ристић се данас подсећа на то да је Антун Милетић у својој збирци докумената из Јасеновца објавио и обдукционе протоколе из ондашњег Београдског патолошког завода од 13, 14. и 15. маја 1945, када су из Саве извађена 42 и 54 леша у Београду код Куле Небојше и 24 леша из Саве код Шапца, који су сви у протоколима описани. Много таквих протокола је пожутело, а нико их се не сећа. Већина стоји у два затворена сандука у Институту за патологију у Београду.

Јасеновачке жртве на неки начин стигле су и до Земуна.Код Харишеве капеле постоји споменик на коме пише да су испод сахрањене жртве које су допловиле из Хрватске.

Предраг Ристић

МИНАМА СУ "ЧИСТИЛИ" ПОБИЈЕНЕ

ТОКОМ рата Ристић је живео у Сењачкој 3, у Београду. Када су партизани дошли у град, ту су уселили групу од тридесетак војника.

- Испоставило се да су то били простодушни људи, који су чували срушени железнички мост на Сави - сећа се Пеђа. - Негде у новембру 1944. ови људи су причали да је толико лешева долазило реком да су морали минама да "разбијају" чепове на мосту. Сећам се да је моја мајка ишла да гледа те призоре. Пошто тада цивилима није било дозвољено да прилазе мосту, ја сам партизанима украо неколико слика моста које су направљене од кафане "Шест топола". Гледао је потом како ваде остатке тих људи код Куле Небојше и сахрањују...

Чувени архитекта још 90-их да се храмом обележи костурница на великом Ратном острву

Из коментара уз овај чланак: 

Zoran 04. мај 2016. 11:19 

Hrvati su ubili stotine hiljada Srba na najzverskiji način i opet bi to uradili ako im se pruži prilika...A Srbija decenijama ćuti i lupeta o nekom bratstvu i dobrosusedstvu....Zato su se slični zločini ponovili devedesetih i zato se dogodio progon iz Srpske Krajine. Inače da su mogli i njih bi pobili, to je sorta zadojena ubilačkom mržnjom!!! Zato Srbi ne zanosite se!? Ovaj se dug ne može oprostiti niti zaboraviti! Cinizam je da nas danas nazivaju zločincima potomci onih zveri..Strašno!

bljak 04. мај 2016. 14:14 

a zasto se mi , Srbi, zalimo na druge? Pa mi jos u BG imamo memorijalni centar "najveceg sina nasih naroda" i odrzavamo ga kao najvazniju instituciju. Dobro je poznato koliko je taj "sin" ucinio "dobrog" Srbima! Kao kada bi Madjarima ili Poljacima dopremili Staljina da ga paze i cuvaju, Hitlerov pepeoJevrejima ili Amerikancima Osamu Bin Ladena!Od koga mi to ocekujemo da ovo uredi?Pa kod nas se redovno preko medija vrse "podsecanja" na taj "zlatni period napretka i blagostanja " Molim?

Дарак 04. мај 2016. 09:57 

Просто је невероватно колико ми о нашој историји мало знамо, а шта тек уче наша деца, ТУГА.

Risto Dragicevic 04. мај 2016. 06:04 

Sramota! Sramota Srbijo. Tolike godine su prosle a Srbi su zaboravili svoje zrtve. Da li Srbi znaju broj srpskih zrtava u dosadasnjim ratovima poslednjih 100 godina. Srbi to NEznaju. U Evropi, samo Srbi NEznaju broj zrtava. To je vise nego SRAMOTA.

Пишимо ћирилицом.. 04. мај 2016. 11:03 #4050507

Све док је ДОС на власти у овој или оној форми, нема ништа од озбиљног става према геноциду који су направили Хрвати над Српским народом. Упитању су виле и викендице на Јадрану, као и сидришта за јахте. Раније суто били чинови и политичка каријера србских комуниста, очева, а данас њихова деца настављају родитељским стопама. Зато и не може да се направи Музеј геноцида над српским народом јер га неко у Београду сатлно кочи! 

Ниво воде који се због пуњења вештачког језера пушта кроз брану Стубо-Ровни, у међувремену, непрекидно расте и тренутно достиже висину куполе манастира....

 Иринеј: Бојим се да је касно за Грачаницу / Р. Драговић | 30. март 2016. 09:58 |  Патријарх Иринеј о иницијативи премијера за спас храма код Ваљева. Уколико Вучић има моћи да спречи потапање, са тим сам сагласан 

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Састанак премијера и патријарха: Црква чува народ
• 
  Ваљево: Црква одобрила потоп

• Брана je одбранила Ваљево
• Грачаница између воде и молитве
• Не потапајте Ваљевску Грачаницу

НЕМАМ ништа против да се премијер заузме за манастир Ваљевска Грачаница. Уколико има моћи да спречи њено потапање, са тим сам сагласан. Мој утисак јесте да је ово питање требало да буде разматрено много раније. Бојим се да је сада прекасно да се било шта ту промени.


Патријарх српски Иринеј, за "Новости", овако одговара на понуду председника Владе Александра Вучића да се заузме за спасавање храма недалеко до Ваљева. Током посете овом граду, премијер је рекао да ће "учинити све да манастир не буде потопљен, уколико му патријарх то дозволи".

Поглавар СПЦ каже да је реч о деликатном питању које је рођено пре много година. Он каже да са премијером није договарао заједничку акцију за спас Грачанице.

Усамљени манастир посвећен Светом архангелу Михаилу, у селу Тубравићу код Ваљева, нашао се последњих дана поново у средишту пажње јавности. Ниво воде који се због пуњења вештачког језера пушта кроз брану Стубо-Ровни, у међувремену, непрекидно расте и тренутно достиже висину куполе манастира. Уколико пуњење акумулације буде настављено, процењује се да ће манастир за свега неколико дана бити потпуно под водом.

Предлог Епархије ваљевске да се пуњење водом заустави на 333 метра надморске висине, што би сачувало и језеро и храм, одбијен је. Мештани, међутим, још не губе наду да ће пуњење акумулације бити заустављено. Акумулација Стубо-Ровни требало би да водом за пиће снабдева подручје са више од 200.000 становника - град Ваљево и општине Лајковац, Лазаревац, Мионицу и Уб. У изградњу бране и језера држава је досад уложила више од 90 милиона евра.

Ваљевска Грачаница за неколико дана биће цела под водом

Сагласност да се манастир потопи дао је 2003. тадашњи владика шабачко-ваљевски Лаврентије, али уз услов да буде изграђена нова црква на другом месту. 

По уговору, храм Ваљевска Грачаница уступљен је "Колубари", која је за потребе СПЦ у оближњем селу Брезовице, изградила нову цркву, парохијски дом, кућу за свештеника, продавницу, летњиковац и јавну чесму. То, међутим, није умирило вернике из ваљевског краја, који поручују да ће дати све од себе да спасу и стари храм.

СЕЛИДБА НИЈЕ БИЛА МОГУЋА
У ЈАВНОМ предузећу "Колубара" из Ваљева, којем је поверен пројекат бране, изричити су у тврдњи да је пражњење акумулације немогуће. Селидба манастира, како наводе, покушана је, али није била изводљива.

- Крхки материјал од кога је црква сазидана искључио је пресељење. Споразум са црквом о томе направљен је пре две и по деценије, а свој коначан облик добио је 2003. У језеру је тренутно више од 12,5 милиона кубика воде - наводе у предузећу "Колубара".



Иринеј: Бојим се да је касно за Грачаницу

БОРИНА ЖАЛ ЗА МЛАДОСТ / ВЛАСТИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ

ВЛАСТИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ:

БОРИНА ЖАЛ ЗА МЛАДОСТ

(све collage до collagа^*), што значи: све колаж до колажа)

Повод: прознa књигa Пут на Аљаску Боре Ћосића, Просвета – Београд, 2006.

И Зиновјев се вратио. И Солжењицин. И Ростропович. И многи други, али нико са толико очаја и инсултације за своју домају, као Бора Ћосић, који је на повратничким устима понео толико једа и пене, да су могли разорити околину, бар околину књиге и њених читалаца ако су они српскога рода, за какве је, претпостављам, Бора и написао ово садржајем, за једног Србина, недолично, али према књижевничким мерилима, веома занимљиво дело.

Ако ће се из даљег текста, у покушају његовог тумачења, и видети зашто је аутор прибегао осуди сопственога рода, нашавши оквир за то у личном животном неуспеху, читај, незадовољству, онда ће сасвим, и до краја остати нејасна побуда издавача, као и разлози да се ова наизглед памфлетска књига упути српском читаоцу, наравно још штампана и латиницом, са транскрипцијом страних топонима и особених имена у оригиналу, као да је изашла усред Загреба.

Принципијелни објект напада у књизи нису Срби који се нису ни речју огласили, но су своје српство по овом невремену издржали као прећутану антропосоциолошку аксиому, него они Срби који су се огласили и изашли из понижавајућег мŷка, а посебно су се на мети оштрог пера аутора, чија је породица учествовала у светској револуцији, нашли они који су као припадници других национа показали јавну подршку спречавању српске катастрофе с краја двадесетог века

Катастрофа

Катастрофа: Поплава уништила вредна платна Уроша Предића и иконе старе неколико векова!

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  За Гогена и историју 300 милиона долара!
• 
  "Маљевич" најскупљи

• Рим тражи да вратимо Герингове слике
• Марко Марковић добитник награде "Мангелос"
• Која су најскупља уметничка дела у 2014. години?

СЛИКЕ од непроцењивог културног, историјског и материјалног значаја, међу којима су и дела Надежде Петровић, Милана Коњовића, Уроша Предића, као и руске иконе из 14. и 16. века, уништене су у поплави која је захватила и сефове Алфа банке у Краља Милана 11! Овај инцидент се догодио 5. јануара, а власници уметнина обавештени су, како кажу, тек десет дана касније.

Више стотина грађана похранило је слике српских и многих страних сликара у сефовима филијале Алфа банке на Теразијама. Та дела огромне материјалне и историјске вредности власници су повремено уступали и за изложбе музејима, као и галеријама. Непријатно изненађење за њих уследило је 15. јануара, када су добили позив из банке да дођу и утврде шта је и колико оштећено. Поплава се наводно догодила услед пуцања водоводне цеви, а штету је, касније, санирало предузеће "Водовод и канализација."

- Свако од власника је дошао и сам за себе је видео шта је и колико уништено, након што смо обавештени телеграмом да се јавимо у банку - прича за "Новости" један од власника уметнина. - Инсистирали смо да се банка огласи одговорном и надокнади нам штету. Међутим, представници Алфа банке су нас обавестили да банка није одговорна за штету, већ да су за то одговорни ЈКП "Водовод и канализација". Иначе, у уговорима са банком постоје и клаузуле за случај оштећења и више силе. А ми се питамо да ли смо слике оставили у банци или у "Водоводу".

Власници уништених уметничких слика планирају појединачно да покрену спорове против банке.

УЧЕСТВОВАЛИ У "НОЋИ МУЗЕЈА" ЗГРАДА Алфа банке улици Краља Милана изграђена је 1924, а у мају 2014. учествовали су у манифестацији "Ноћ музеја". Током те вечери приказан је сеф, као и дела смештена у кабинетима и салама. Посетиоци су изблиза могли да виде "Грачаницу" Надежде Петровић, "Јесење плодове" Јована Зоњића, дела Лојза Долинара и уметнине са мотивима Аполона, Посејдона и Афродите.

- Нису предузели ништа да спрече штету или макар да ублаже последице, да евакуишу сефове из тих угрожених просторија - огорчени су власници слика. - Могли су раније да нас обавесте, па да и сами некако покушамо да спасемо слике. Дошли смо тамо, сефови су били десет центиметара у води. Зашто је банка дозволила да неповратно пропадну дела непроцењиве вредности? Данима су слике лежале у води. Одбијају одговорност, а у уговору пише да морају да предузму све мере за обезбеђење доброг стања сефа и надзора над њим.

Историчар уметности Никола Кусовац, музејски саветник у пензији, обавештен је о штети која је настала, а међу сликама су наводно и дела Уроша Предића.

- Колико ми је познато, реч је о компликованим оштећењима - објашњава Кусовац. - Нека се могу поправити, али реч је о делима која имају својство културног добра, тако да је и материјална штета у другом плану у овом случају.

Одговор од ЈКП "Водовод и канализација" нисмо добили до закључења броја, јер им је у 15.30, како су нам објаснили, истекло радно време! \

Историчар уметности Никола Кусовац

СВЕ ПО ПРОПИСУ

У ОВОМ тренутку, од велике је важности да напоменемо да настали догађај није изазван радњама или пропустима Алфа банке или њених запослених, нити је банка одговорна за тај догађај, јер је до продора воде у просторије банке дошло услед пуцања водоводних цеви изван просторија и зграде банке - речено је "Новостима" у Алфа банци.

У овој институцији наводе да је банка у потпуности реаговала у складу са уговорима потписаним са клијентима и уложила све напоре да омогући клијентима да преузму предмете које чувају у сефовима.

- Имајући у виду чињеницу да је клијентима, закупцима сефова, обезбеђена пуна приватност и да банка нема, нити може имати увид у садржај сефова клијената, банка гарантује само неповредивост сефа, што је и испоштовала за све време трајања уговорног односа - истичу у Алфа банци.

Катастрофа: Поплава уништила вредна платна Уроша Предића и иконе старе неколико векова!

Dа се вратимо на Милоша Обреновића, кад је динар имао златну полугу захваљујући пољопривреди. То је било наше село пре сто педесет година. И то је била прича о династијама, док се нисмо дочепали среће и радости с комунизмом / Душан Ковачевић

Душан Ковачевић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Хрвати Душка виде као председника
• 
  Прича остала иста

• Душку Ковачевићу награда за животно дело
• Душан Ковачевић: Трчање почасног круга
• Ковачевићу "Лазарев крст"

КОМАДИ Душана Ковачевића ове године окупи(ра)ли су стару Југославију: Босанци играју "Балканског шпијуна у Сарајеву" (као и Јапанци у Токију), Црногорци "Урнебесну трагедију", Хрвати су недавно премијерно извели представу "Маратонци трче почасни круг", да би се само дан касније у Звездара театру, (после три деценије) - на сцени нашла "Клаустрофобична комедија".

Сам писац открива да је овај комад писао са осећањем да живимо у тескоби која се прикрива повременим отварањем прозора, па је јасно и шта његов јунак мисли кад каже да "човек може бити заглављен у лифту као и у држави"...

* Где је данас ваш сироти и честити Сава оџачар?

- Наше нестајање и нехајање у последњих тридесет година за мене је централна прича. Податак Уједињених нација о демографској слици света у наредних сто година указује на то да ће се Балкан преполовити! Односно, да ће Срби, Хрвати и Босанци имати педесет одсто мање становништва, уколико се настави овај тренд одумирања и исељавања.

* Срби имају и додатних разлога за "одумирање"?

- Од Другог светског рата имамо проблеме са спољном политиком, због сталног шетања између Истока и Запада. Као да возите две траке, час у једном, час у другом правцу, с опасношћу да вас онај из супротне удари! Још од 1948. године, напуштања совјетског социјализма и Брозове одлуке да влада сам, па до данашњих дана. Кретање Александра Вучића на један мађионичарски начин, подсећа на артисте над кањоном Колорада. С тим, што уместо шипке он држи законе ЕУ у једној, а Устав Србије у другој руци. То је та прича о нашем сталном и изнуђеном компромису да будемо добри и с једнима и с другима. Данас је максимално компромисно: није питање да ли нешто хоћете или нећете, већ морате. Слаби смо, мали и сиромашни.

ПОЧНИМО ДА РАДИМО
* НАША будућност је умногоме условљена спољним фактором, шта од нас зависи? - Промена схватања рада, пре свега. Не сме и даље да важи она крилатица "не може мене нико тако мало да плати, колико ја могу мало да радим". Не може да се сваки други дан у овој земљи нешто слави и прославља. Да од осам радних сати неко ради само три. Посао мора да буде питање опредељења и егзистенције, свести да нам нико са стране неће помоћи. Кренимо напред. А имамо све.

* Зар нисмо одувек такви?

- Овде се то провлачи нон-стоп. Као и већина, одрастао сам у породици с питањем како преживети од првог до првог. Данас је исто. Погледајмо само шта нас је задесило у последњих петнаест година: транзиција и појава праисторијског капитализма. Оно што је у већини земаља успостављено као економски систем крајем 19. и почетком 20. века, ми тек сада покушавамо. Тих сто година ми смо провели у ратовима. Уосталом, прича о унутрашњој политици свуда се и своди само на економију. Осиромашили смо због погрешне економске политике. После Другог светског рата изграђено је на десетине политичких фабрика, па сад расправљамо шта ћемо с њима. А због фабрика су хиљаде људи напустили пољопривреду и то у земљи која је могла добро да се бави производњом хране. Човек сваког дана мора да једе, а без кола и телевизора може да преживи.

* Али, за село и пољопривреду није се много марило?

- Никада ми неће бити јасно (а ја сам одрастао на сеоском имању до поласка у школу) како земља са толико река, Војводином, Мачвом, Шумадијом, Поморављем, Посавином, са толико плодне земље - не може да исхрани ово мало народа? Да у тој земљи буде гладних, да се сваки дан отварају нове народне кухиње? И како је могуће да једна трећина плодних ораница остане необрађена и да се управо сада води расправа да ли да се земља да странцима или не? Земља је најосновније стратешко благо једне државе. Ако се не заштити и изгуби земља, нема ни народа.

* Ту се враћамо на вашу "Клаустрофобичну комедију"?

- На причу о једном сиромашном човеку са симболичном професијом оџачара, односно црнца који не зна да је Отело, лик из Шекспирове трагедије који не зна да ће завршити трагично... Али је добар човек. Такви људи својим радом и толеранцијом према сопственом сиромаштву, као и према новокомпонованим богаташима (међу којима има оних који су се поштено обогатили, али и оних који су се накрали) издржавају земљу. А држава је после двехиљадите ушла у дил с онима који су је пљачкали, па су сада сви поштени. То је разлог и зашто је политичка ситуација оваква каква јесте. Србија никад није била без опозиције, чак ни у време Броза кад се због једне реченице ишло у затвор - а сада јесте.

* Зашто нема опозиције?

- Једноставно, потрошили су све кредите које су незаслужено имали деведесетих година. Међу том елитом која се створила ја сам провео године, организујући протесте. Тај свет који је данас пословни естаблишмент нисам виђао, они су већ тада правили богатство док смо ми као луде Насте млатили по улицама. Тако се одједном појавила класа која влада директно, или из сенке. Власт је после 2000. легализовала већину тог прљавог посла. Е, сад све то треба довести у нормалне, регуларне токове.

* Може ли у догледно време политичка сцена изгледати другачије?

- Не може. Прошли смо изливе беса и све могуће протесте током деведесетих, који су се завршили бомбардовањем. Онај ко је бомбардован, он је убијен. Али ми не знамо да смо убијени и да смо само привидно живи. Поприлично смо и озбиљно болесни. Сваки дан чујем за неку несрећу, за неко тешко обољење које је последица осиромашеног уранијума. У појединим деловима Србије рака је хиљаду одсто више него пре бомбардовања! Косово је посебно било изложено, али они због свог односа према Западу морају да ћуте. Иначе, зна се да имају ужасан проценат малигних обољења. Све то заједно - ратови, деведесете, санкције, бомбардовање - разбило је економију и људе, разорило ткиво. И уместо да кренемо напред као што су кренуле готово све земље бившег социјалистичког блока, ми смо кренули назад, у праисторију. Сад смо негде у каменом добу...

ОКРЕЧИТЕ БЕОГРАД- КАД сам пре 35 година снимао "Балканског шпијуна" почео сам са оном сценом "Окречите Београд". Нажалост, исто важи и за данас. Само кад би се окречио, Београд би био дупло лепши град. Ето, сад је велика прича око "Београда на води". Све што се ради велика је ствар. Ко није залазио тамо раније не зна да се у центру налазило стотине складишта и кућица за мишеве: мишеве људе и праве мишеве. Што се мене лично тиче, не мора тамо да се изгради ништа. Довољно је да се посади трава, подигну игралишта, културни центри - и биће велики успех

* Шта може свако од нас, понаособ, да уради?

- Одавно сам престао да се експлицитно бавим опозиционим размишљањем. У мојим годинама је то деструктивно. Припада младости. Али покушавам да урадим нешто практично добро, ако је могуће. Сад сам решио да уђем поново у адаптацију зграде Звездара театра. То је мој оптимизам: да свако уради колико може. Не мора нешто велико, макар да окречи сопствену кућу. Кад се возим нашим путевима видим да је бар половина двоспратних кућа неокречена, а дворишта запуштена. Какав је то трошак у односу на цену куће? Реч је о безосећајности за минимум естетике.

* Како би за 30 година могла да изгледа "Клаустрофобична комедија" и живот?

- Рећи ћу оно у шта верујем: за 30 година биће нам 30 одсто боље. Када сам се својевремено доселио у Нови Београд, између Хотела "Југославија" и пруге која је ишла за Нови Сад, прелазио сам пешчану дину као Лоренс од Арабије. Данас су ту најскупљи станови.

* Али тај Нови Београд подигнут је управо у време социјализма?

- Јесте, мада заборављамо да је у периоду од растанка са СССР и Стаљином, да би опстала идеја неутралне Југославије - у земљу уложено преко сто милијарди долара кредита. Тих кредита нема од пада Берлинског зида и од "непотребе" да постоји Југославија. Кад је престао Хладни рат и потреба за Југославијом као целином, е онда је почео интерес распада земље који је инициран споља. Југославија није била потребна, али јесу њени територијални делови зарад обнове старих империја.

* Када ће се те империје поново успоставити?

- Оне су већ настале. Обнова империја, аустроугарских и немачких граница је скоро дефинисана у економском, прагматичном смислу. Немачка је два пута у 20. веку водила ратове и оба пута била поражена. Онда се неко сетио да према Истоку или било ком окружењу иде с банкарима и економијом! Некада су се људи плашили чињенице да ће отићи у радне логоре у Немачку, а данас сви трче тамо да раде.

ДРЖАВА МОРА ДА ПОМОГНЕ - У СРБИЈИ има великих сеоских имања на којима успешно раде целе породице. Кад би држава мало више водила о њима рачуна, таквих породица би било још више. Она мора да им помогне, не смеју да се кажњавају порезима што добро раде. Јер, имамо ми вредних људи. То су исти они који овде немају хлеба, а кад оду у иностранство су међу најбољима. * Како да их сачувамо? - Ништа друго него да се вратимо на Милоша Обреновића, кад је динар имао златну полугу захваљујући пољопривреди. То је било наше село пре сто педесет година. И то је била прича о династијама, док се нисмо дочепали среће и радости с комунизмом.

Душан Ковачевић: Ми од 1948. возимо у контрасмеру | Култура | Novosti.rs