ЗАДУЖБИНОМ, задушбином или задушјем се код Срба назива поклоњена црква, зграда, имовина или финансирање неког доброг дела. А задужбинар дарује за спас душе своје, али и задужује потомке у далекој будућности да слично поступају.
Задужбине су прославиле Србију у сјајном средњем веку и очувале нацију у временима библијских сеоба, кад је народ остао без земље и земља без народа. Задужбинарство су као морални кодекс и државни програм утемељили Немањићи, указује историчар уметности Душан Миловановић.
- Сваки народ има задужбине које су дизали људи с намером да тако обележе своје животе и представе их успешним, по томе нисмо никакав изузетак - каже Миловановић, саветник у Музеју примењене уметности. - Али јесмо по задужбинарству какво су утемељили Немањићи. Оно је светски преседан. Немањићи и њихови настављачи граде задужбине, манастире са школама и болницама, не само на територији Србије, већ и далеко од њених граница, а без икаквих територијалних претензија. Они схватају