Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

Истакнути пост

ИСТОК, ИСТОК. - 2008, ЗАВЕРА ЋУТАЊА, Мирољуб Милановић, стр. 26-28,

Белилски пут; залазак; фотографије ЗАВЕТИНА... Јул 2010. Исидора Секулић у антологијском огледу «Исток у приповеткама Иве Андрића...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |

недеља, 23. јул 2017.

Све је друкчије него у кошници / Белатукадруз



ЗОНА ПРЕЛИВАЊА, 1


1

Убио сам две бубашвабе,
а на стотину их је умакло истовремено.
Оне су измилеле из пукотина,
као моје помисли пред спавање.

Јавила се нова Зона преливања.
И Неред.
Неред је већи од човека.
И Отпад.
Они све надрастају.

Убио сам две бубашвабе,
утисак с путовања укрштао се
са кришкама пресне свакодневнице.
Пребацила је ногу преко ноге
женка риђег медведа. Печати на бутинама
и поруке неиспеглане кошуље нуде
повод за истраживање Пакла Града.
Ишчекујем. Мамим оне помисли
што су се повукле брже од бубашваба
у своје мрачне коморе.

(Лабудово брдо, 24. јуни 1996. Око 24 ч.)


2

Каменчић по каменчић - мозаик.
Пустиња се повлачи полако
- неописива пустиња,
потискује је раскошна оаза,
мутан извор који се бистри,
њакање камила, узвици бедуина.
Пустињу осваја Реч. И Мелодија.
Шавољи скуване кафе.

Брдо цигарета.
Сенке дрвећа заклонивши поглед у даљ,
распрострле су циметаст тепих, и по њему
ходају бешумно дани туробни , сложени
као цигле. Сквер са каубојским салуном.
Речи су као семење. Из њих клија
Вечност. Бујна вегетација која савлађује
шљунак, потискујући га на маргине.
(Као писци који одбијају да буду писци
горки полет књижевних натуршчика.)

Смарагдне воде блистају усред оаза.

Пустињу је стварао ђаво.
И Пролазност, изгледа. Права пустиња
пуна врелог песка. Хватање отровница
голим рукама. Змија је измицала
иза картонских кутија и ројти паучине
и јаре наступајућег лета.

Пустиња је почињала после загрљаја.
На крају пустиње је била - шума,
а у шуми, шумска вила, нацерена.

(26. август 1996. Око 22 ч.)

Један печки спруд


3

Чему овај прут?
Да шиба?
Да шиба моју леност?
Одлагање?
Пробудили су ме. Громови.
Пчела, сударајући се
са прозорским стаклом.
Имам прут, али нећу убити пчелу.


4

Све је друкчије него у кошници.
Мед је сложен у саће
до врха кошнице.
И памћење је сложено
на сличан начин.
Тамо где почињу багремове шуме,
памћење има свој кованлук.

Цедити памћење? Није ли то еуфемизам?

Песма у настајању шибана прутом
као ивањско цвеће олујним ветром,
враћа се, као клатно, облацима.
У амбисима двоструких огледала
сећање је сложено у памћењу.

У геометрији саћа.

Облаци су се спустили на брдо,
вране на багремаре.
Корачају кроз сећање
мртви - живи
лакоћом лахора.

Чему овај прут?
И мазохизам?
Ту је центрифуга
да одвоји мед од саћа...


(1. септембар 1996. Око 12 ч.)

      = извор: Из необјављених стихова српских песника

Белатукадруз, лето, 2017.

субота, 22. јул 2017.

Bačije u Boljetinu

Ако не будете у добром духовном стању тешко ћете издржати

JEZIVE TAJNE ILUMINATA - Skeleti su ugrađivani novi most !?

Milan Vidojević - PREUZIMANJE DUHOVNOG SVETA -Posle neobičajene promene...

PRVI VELIKI POSAO ANE BRNABIC: Vraca se sa punim dzakom para!

Посао и духовни живот



Објављено је 24.04.2017.
Старац Пајсије светогорац Поуке том четврти

КАПЛАРСКО КОЛО / Александар Лукић



Александар и Мирослав Лукић (јул 2017, сеоска кућа Лукића у Мишљенмовцу, снимак Бранке Веддер)


КАПЛАРСКО КОЛО


Раскречене жабе затекох у маслинасто 
кожним шињелима маскиране - сијају 
као углачане панталоне на војничком туру;
ти неформални шестари са држаља црних 
грана поврх воде, пред сумрак крекећу - 
оду за одом у моју част, моји једини навијачи 
од малена, током лета, пумпају балончиће 
крај образа, па испуштају ваздух. Само тако.

Помешани тонови трубе и саксофона истовремено:
капларско коло – музицира пук. Тачно у такт.

На тренутак балончићи, стиче се утисак,
личе на зреле беле дудињке кад пробијају из лишћа,
са ситним тачкицама младежа по себи.

Оних дана, кад риба није гризла,
слушао сам ту посвећену арију, напољу,
јер, узалуд излазисмо на реку: а песма се није дала.
На неки начин, да није који вилин коњиц слетео 
плав као мастило, на пропутовању поред нас, 
на врх удила, успавали би смо се од досаде. Јадан свет.

Свет затечен спуштених гаћа. 
У недобу, надобудан, то сам већ рекао.

Жабе увек гризу црну муву
натакнуту на удицу. Врстан мамац 
за водоземца. Али, такав лов не упражњавам.

Држим до жабљег певања.
На неки начин делим ту судбину.

Но, деси се: доконих попова одвајкада има,
да искорењују весела земна створења. Тако, 
жабац скочи кроз ваздух да улови муву, а оно, 
олимпијски атлета, нађе се на постољу упецан. 
Овенчан одличјем одвећ бедним – виси обешен.

Ево у овом посве обредном часу, за поезију, 
жабљи пример гони ме да мислим на дечаке
што су по снежном сеоском путу некад
купили у лимену кофу коњску балегу.

Ко је имао срећу од дечака да иде за штајерцима 
у рану зору, могао је скупити из цуга пуну кофу: 
златне јечмене ваљушке. Слушајући коње како фркћу.
Пушила се балега у дечјим рукама.
Пушила неко време из кофе до куће.

Очеви користе нељудску силу снаге, ко њихови очеви,
кад гоне на јутарњу робију: скупљања коњских ваљушака.

Брежуљци златних остава балеге на путу,
чекаше мене будућег песника, као путокази за живот,
обележивши ме на тај начин у мојој генерацији. 

Један стари жабац са површине воде, стара кука – 
као споменик св. Саве због угледа свеца 
у бронзи ливен, гледа ме деценијама право у очи.

У тамном виру једва успевам да уочим свој одраз:
камо је нестао живот, пођох ли путем за њим?

Profesor Spasoje Vlajić - Astralni letovi - Rtanj je jedinstvena planina...

недеља, 9. јул 2017.

МОЛИТВА О. ЈУСТИНА СВ. АРХАНГЕЛУ МИХАИЛУ



Објављено је 17.11.2012.
Опис: Молитва Оца Јустина Светом Архангелу Михаилу
Музика: Херувимска Песма, Стеван Стојановић Мокрањац

Унутрашња несређеност и спољашњи изглед



Објављено је 08.04.2017.
Старац Пајсије светогорац Поуке Том први

Старац Клеопа се обраћа Србима



Објављено је 21.12.2008.
Будите са нама и на фејсбуку:
https://www.facebook.com/PravoslavniC...

Да ли се душа брзо исцељује

Хвала Богу на патњи - Румунски старци (HD)





Објављено је 30.10.2014.
Господ нам није рекао да ће на овоме свету бити све савршено већ да нас чекају искушења, притисци, муке и патње, а тамо награда. Ако будемо послушни светим оцима онда ће нас Господ наградити јер ко се повинује оцима православља тај слуша Бога.

Будите са нама и на фејсбуку:
https://www.facebook.com/PravoslavniC...

Otac Tadej : "Puna Glava Planova I Želja"



Објављено је 29.04.2017.
Отац Тадеј : " Пуна Глава Планова И Жеља "
Duhovne i svetovne pouke.
Духовне и световне поуке.
https://en.wikipedia.org/wiki/Elder_T...
OkO 2017

Otac Tadej : Beseda



Објављено је 04.05.2016.
Otac Tadej (19. oktobar 1914 — 13. april 2003), rođen kao Tomislav Štrbulović, bio je poznati srpski iguman koji je napisao poučnu knjigu „Kakve su ti misli, takav ti je i život“ u kojoj govori o duhovnom životu. Bio je iguman manastira Vitovnica od 14. aprila 1962. do kraja marta 1972. godine.
Otac Tadej rođen je 1914. godine u selu Vitovnica u zemljoradničkoj porodici. Zamonašio se 1935. godine u manastiru Gornjaku. 14. jula iste godine bio je rukopoložen u čin jerođakona. U čin jeromonaha rukopoložen je 3. februara 1938. godine u manastiru Rakovica. U čin igumana proizveden je 1949. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu.



Отац Тадеј - сузе на велику среду 01.05.2013. HD

OTVORIO VRATA KUĆE KOJA JE BILA NAPUŠTENA 30 GODINA: Zanemeo je zbog OVO...





Објављено је 06.07.2017.
Jedan čovek rešio je da kuću koja je već 30 godina stajala napuštena u kanadskoj provinciji Ontario ovekoveči objektivom svog fotoaparata.

Ovca i jagnje su pasli kada se OTVORILA ZEMLJA I PROGUTALA IH

Reportaža Rtanj

Сахрана Оца Тадеја у манастиру Витовница 15.04.2003.г.

Otac Tadej 1990. godina - Manastir Vitovnica





Објављено је 01.01.2011.
Страница посвећена Оцу Тадеју на фејсбуку:
https://www.facebook.com/OtacTadej

Otac Tadej : Sustina Života je Živeti sa Bogom





Објављено је 04.05.2016.
Otac Tadej (19. oktobar 1914 — 13. april 2003), rođen kao Tomislav Štrbulović, bio je poznati srpski iguman koji je napisao poučnu knjigu „Kakve su ti misli, takav ti je i život“ u kojoj govori o duhovnom životu. Bio je iguman manastira Vitovnica od 14. aprila 1962. do kraja marta 1972. godine.
Otac Tadej rođen je 1914. godine u selu Vitovnica u zemljoradničkoj porodici. Zamonašio se 1935. godine u manastiru Gornjaku. 14. jula iste godine bio je rukopoložen u čin jerođakona. U čin jeromonaha rukopoložen je 3. februara 1938. godine u manastiru Rakovica. U čin igumana proizveden je 1949. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Из смрти у живот - Iz smrti u život





Објављено је 27.02.2014.
Смрт. Неминовно чека све људе. Долази и куца на врата живота свакога човека. Али ми, ипак, упорно одагнавамо и саму помисао на њу. Кажемо: „Важно је данас, сада и овде, а после како год буде. Док траје, нека траје! Уживај, једи, пиј, весели се...“ Но, да ли је тако, јер, пред нама се отвара мноштво питања која нас плаше и узнемиравају: Шта је то смрт? Да ли се њоме завршава, наставља или, можда, тек почиње живот? Куда иду душе умрлих? Постоји ли рај и пакао? Где ће припасти моја душа?

С НАМА БОГ: Тајна смрти





Објављено је 13.01.2017.
Од времена првих цивилизација, људи су веровали у бесмртност душе. С тим у вези, јављала су се разна учења о њеној сеоби (реинкарнацији), која су и данас актуелна. Долазак Господа Христа објављује до тада непознату, радосну вест о Царству небеском за све људе, који одаберу да Га следе. Како Свети Владика Николај сагледава хришћанско веровање у вечни живот, у емисији „С нама Бог“ објашњава протонамесник Бранко Чолић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице у ваљеву

Elena Jovceska Praznik mi e na dusata

Jovan Deretic o istoriji Srba i Rusa deo II

Из Бескрајних албума српских „Заветина»

Квака , Свилен конац, Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ,ДИЦА СЗ ,Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара ,Четвртак,Стооке новине ,ЈАВНОСТ ,ИЗВОДИ ,БАЛКАН,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан ,Заставица ,Оличење немогућег ,Цариградским друмом,Брест,,Дибидус , ШОДЕР,Паукова мрежа,УЕРКА 1 ,Ђавољакапија,ВРТИБОГ,МАГАЗА Заветина,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito ,Универзална библиотека,Балкански синдром ,ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом ,Дукат,Наши поседи,Врата Звижда, Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ ,АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни ,БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З,Бездана уметност ,Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ ,ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија ,Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS+,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК, Фонд „ЗАВЕТИНА“...,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА ,Посебна породична заветина,РЕНЕСАНСА,КОМПАС , ,ВРЗИНО КОЛО,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј ,МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , ,Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1),Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1,Библиотека ПЕЛАЗГИОНБиблиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИБиблиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА,Архив у оснивању, 2ТАЛОГ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА ,ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ