Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

Истакнути пост

ИСТОК, ИСТОК. - 2008, ЗАВЕРА ЋУТАЊА, Мирољуб Милановић, стр. 26-28,

Белилски пут; залазак; фотографије ЗАВЕТИНА... Јул 2010. Исидора Секулић у антологијском огледу «Исток у приповеткама Иве Андрића...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |

петак, 21. септембар 2018.

Бицикл на спруду

 Тајне једног лета .


Повратак непоновљивом жубору
Музика у овом видеу
Песма Underground Tango  Уметник  Goran Bregović
    
      Посвећено успомени  на Мирољуба Милановића, недавно прерано преминулог књижевника и писца, и гимназијског професора...

среда, 5. септембар 2018.

Pavle Vujisić o izborima: Rekao čovek suštinu!



Pavle Vuisić (Više od igre, domaća serija) o izborima, o političarima. Paja kao Leka Bankrot, Nikola Simić (Oprem dobro), Vlastimir Đuza Stojiljković, Zoran Radmilović , Slobodan Aligrudić...
http://pavlevuisic.blogspot.rs/2016/0... | Ceo tekst na blogu

уторак, 4. септембар 2018.

ПОГЛЕД КА ВЕЧНОСТИ




            ПОГЛЕД КА ВЕЧНОСТИ

                                    На гробљу Свине

            Чеслав Милош у својој песничкој књизи “Хронике”, преведене на српски језик поткрај двадесетог века, песник коме смо се обострано дивили, драги пријатељу, демонстрирао је смртницима, на шта може да изађе лепота певања и сажетост певања, као и непоткупљиво песничко инвентарисање несрећног дведесетог века – пољски песник, тако нам близак, на крају једне песме написао је онај непоновљив стих: “Смрт је као пад моћне империје”. Исти смо стих често пута цитирали током разговора у прошлости, и тај стих који је зар не, тада, изазивао непомућена осећања, слична пупољцима дивљих трешања, био је својеврсно отрежњење и олакшање за овоземаљски често несавршен живот - ослобађао нас је грдних патњи и страхова. У овом прилично невеселом часу, ево, тај стих ми се поново враћа у мисли, данас, на овој висоравни, где су мајстори већ озидали и подигли Твоју вечну кућу са прозорчићем и погледом ка вечности, на Горњачку клисуру, обистинио се на твом примеру. Поезија је тријумфовала. Ми малобројни и жалостиви пријатељи и рођаци, сабрани око вечне куће српског писца Мирољуба Милановића, осећамо страхоту ванредног стања, пуноћу стиха: “Смрт је као пад моћне империје”. Пољски песник је био у праву.
            Ваља поновити, епоха којој смо припадали није нам била наклоњена. Суморно доба друге половине двадесетог века, деценија и године почетком трећег миленијума, ма како смо се трудили и деловали да их учинимо безубим, подношљивијим и лакшим, крвнички су насртали на нас. Мало је писаца у српској књижевности, нема их ни за прсте једне руке, који су остали часни и усправни  у пркосу и позвању - на избочине и убоје несавршеног времена бирократског устројства, друштвенокорисне литературе, “амбициозних стараца” и најезде лудила неталентованих дунстера: фолклора српске књижевности - привржених Истини, и само њој, не марећи за цену свог рада и става, као што је чинио Мирољуб Милановић. Некако, не либим се да кажем, да је Мирољуб Милановић бранио образ и углед српске књижевности без устезања, у најширем смислу речи, а Бога ми и углед нашег национа, не робујући робусној стварности и мишићима дневнополитичке какофоније, нити свежем или где-где, тек скорелом поретку и накарадном канону комунистичке утопије.
            Према нашем драгом пријатељу Мирољубу Милановићу, са несебичном пажњом и љубављу су се односили његови најрођенији и малобројни пријатељи. Остали: срамота је да кажем.
            Тек, Мирољуб је за собом оставио невелик број објављених наслова: укупно осам. Одлагање смрти, Ветрењак, и Маслачак, приповетке; Пола века ћутања, Писци отпора, и Сан о поезији будућности, есеји – критички тесктови; и Лов на висоравни, роман. То је то. Довољно. А кад су у питању, књижевни судови и настојања заступљени и написани међу поменутим насловима, сматрам и превише. Милановић је имао свест о улози које се прихватио, о нужности таквог писања, потреби да не изневери своје позвање и послање. Он није зазирао да изнесе јасне ставове о појавама и феноменима који су га мучили. У приличној мери, јежио се као мало ко други, од улоге и учинка српске књижевности у другој половини двадесетог века, и о томе је јавно проговорио. Милановић није калкулисао, нити тресао празну плеву, нити зидао куле од песка. Друштвенокористан грозд је кад су у питању књижевна посла, под празне каменове, терао воду на своју воденицу, зарад јефтине књижевне славе, кварљивог млива. Јежио се страхоте књижевних манипулација и лажи устоличених у српској књижевности и култури. Јежио се перверзне издаје међу професорима књижевности и језика и књижевног еснафа, спрам Истине и лепоте. Одбијао да буде попут таквих књижевних крља. Он је у српској есејистици и књижевној критици био представник расног изданка.
            Драги пријатељу, ето, рекао бих, да се над твојом личном трагедијом, родио тренутак, да провериш своје од детињства из Крвија, непрестане сумње: негдашњу веру у Господа, и сумње у Господа, у онострано, загробни живот. Постојање вечности. Светлости. Хоћу да верујем, како ћеш се сусрести у духу са Теби одувек драгим писцима: Петронијем Арбитром, Сервантесом, Фјодором Михајловичем Достојевским, Булгаковом, Војновичем, Фокнером, Маркесом, Жозе Сарамагом, и другим великим песницима. Како и приличи.       
            Нека ти је вечна слава! Бог да ти душу прости.


02.09.2018. године Петровац на Млави                                     
                                                                  Александар Лукић
              

Из Бескрајних албума српских „Заветина»

Квака , Свилен конац, Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ,ДИЦА СЗ ,Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара ,Четвртак,Стооке новине ,ЈАВНОСТ ,ИЗВОДИ ,БАЛКАН,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан ,Заставица ,Оличење немогућег ,Цариградским друмом,Брест,,Дибидус , ШОДЕР,Паукова мрежа,УЕРКА 1 ,Ђавољакапија,ВРТИБОГ,МАГАЗА Заветина,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito ,Универзална библиотека,Балкански синдром ,ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом ,Дукат,Наши поседи,Врата Звижда, Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ ,АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни ,БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З,Бездана уметност ,Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ ,ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија ,Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS+,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК, Фонд „ЗАВЕТИНА“...,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА ,Посебна породична заветина,РЕНЕСАНСА,КОМПАС , ,ВРЗИНО КОЛО,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј ,МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , ,Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1),Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1,Библиотека ПЕЛАЗГИОНБиблиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИБиблиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА,Архив у оснивању, 2ТАЛОГ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА ,ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ