..
..
По повратку из Borasa. Или - Благо шведском сељаку!* |
__________
* Контеса (назовимо тако мог водича у Шведској), последњих дана ужива да ми контрира. - Побесни кад споменем краља, ма кога, кад прецењујем неке облике владавине. Али зар није природно да људи - говорим о већини људи која сања о краљу и чезне да то постане - одаберу једног на јави, који ће га оличавати? - Зашто бих ја сањала неког краља или краљицу, када сам рођена као грофица? Хајде, реци ми?
Повлачим се у ћутање, мада бих је најрадије упитао зашто се не упише у неку левичарску партију?
Милановић је седамдесетих и осамдесетих боравио у Шведској, преко школских распуста, на некој врсти привременог рада, који су му омогућили његови рођаци, гастарбајтери, који су се веома снашли у Штокхолму. Причао ми је о тим боравцима, последњих година, када је сазнао да је мој старији син стоматолог научио шведски како би могао да ради у Шведској. Међутим, Швеђани радо и лакше примају Хрвате, или лекаре и друге раднике из других држава ЕУ, или из света, само не из Србије... Али ја га нисам пажљиво слушао, тј. слушао сам са неверицом. Ето, Милановић се није либио и тежих послова у далекој Шведској, сезонских и повремених, како би дошао до новца за издржавање своје породице и изградњу куће. Шта га је одушевљавало у Шведској? Природне лепоте? Шведски сељак? Стандард?... никад га нисам питао. Понекад, кад ме обузму несанице, свашта ми пада на памет, а све чешће ми се привиђају и лица мојих земљака, онаквих какве их памтим као живе.... (...)
Нема коментара:
Постави коментар