Реална књижевна критика

Реална књижевна критика
Пола века ћутања

Translate

Претражи овај блог

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ
Председник заћута, хартије су учиниле утисак јер су неумољиве, начелник Тајне службе, иако у боловима, био је задовољан што је Председнику задао бар један ударац, Има и за то лека, проговори мајор Дугоухи, Ватра и подметнути други папири у којима цветају руже и певају славуји, О, за то си ти мајстор, одврати Гвозден, Али папири су свуда а добар тумач неће да промаши, Председник је слушао разговор и очито уживао у свађи два љута противника, Сад ми је јасно зашто Капиталац, проговори генералмајор Мојсило, Капитал је ту суштина и ти га тајно гомилаш, у свакој општини Капиталац, е, то је стварно много, а оно ац то је наставак, чиста камуфлажа, спремао си се ти Председниче и за те црне дане, јетко рече генерал Мојсило, Па шта, обрецну се Председник, Ми смо материјалисти и атеисти, морамо логички све да предвидимо па и такву могућност коју ти претпостављаш, побуну и пропаст, а капитал то може да заустави.... (....) - Мирољуб Милановић ЛОВ НА ВИСОРАВНИ :роман . – Мало Црниће : Удружење књижевника Србије, Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“, 2015. – 166 стр.; 21 цм.. (Едиција Стишки књижевни клуб; књ. 27). - 1. Овом раду није потребан други увод, можда, до овај гломазни цитат, јер би сваки други био околишење и непотребно паметовање. Цитат је преузет из поглавља „ЛОВ“, стр. 141 – 144. О каквом је лову реч – о оном најгрозоморнијем кроз векове, о лову већ уловљених. Овај кратки роман је написао писац Мирољуб Милановић рођен 1947. у Крвију код Петровца на Млави. Завршио Филолошки факултет у Београду, група за српски језик и књижевност. Предавао Српски језик и књижевнот у Гимназији у Петровцу на Млави. - Објављене књиге: Одлагање смрти, приповетке, 1976. Браничево, Пожаревац; Ветрењак, приповетке, 2001. Апостроф, Београд; Маслачак, 2004. Апостроф, Београд, приповетка и критике о прози Мирољуба Милановића (Никола Милошевић, Стојан Ђорђић, Василије Радикић, Душан Стојковић, Миливој Анђелковић, Мирослав Радовановић, Милосав Ђалић, Срба Игњатовић, Радован Бели Марковић); Пола века ћутања, један поглед на српску прозу друге половине двадесетог века, Огледи, едиција Браничево; Писци отпора, Браничево, Пожаревац, 2012. - Награде: Прва награда Политике за кратку причу Воз 1970. Награда Дрво живота за књигу приповедака Ветрењак, Мобаров институт и Заветине, Београд 2002. Награда Госпођин вир за Пола века ћутања, Пожаревац, 2009. Прозу и књижевне критике објављивао у: Политици и Борби, затим часописима: Браничево, Багдала, Поља, Траг, Градина, Унус Мундус, Стиг, као и електронским медијима издавачке куће Заветине из Београда. Реч је, ако судимо на основу шкртих библиографских података, о писцу који није многописац и који није баш објављивао - редовно. Овај писац није излазио из простора своје општине, осим времена проведеног у војсци и на студијама. Највећи део Милановићевог живота протекао је у провинцији, тј. на релацији Крвије – Петровац. Иако је живео далеко од престонице и вирова тзв. српског књижевног живота у Србији, Милановић је на свом књижевном почетку (1970) успео да освоји прву награду Политике за кратку причу, а тридесет и девет година после тога и значајну награду Госпођин вир за „Пола века ћутања“, за књигу есеја, која је означила нов и критички поглед на савремену књижевност са наших простора после победе револуције у Југославији. Та књига је објавила новог даровитог и непоткупљивог књижевног критичара, а то је потврдила и следећа штампана књига есеја Милановића, Писци отпора. Читајући обе споменуте Милановићеве књиге са одушевљењем, можда и чезнући за појавом нових стваралачких личности критичара-писаца, можда сам, подценио приповедача Милановића на рачун писца-критичара? Али зар је то велики грех, зар је уопште грех? То је, да кажемо право, пре могла бити сметња у читању нове књиге овог писца, то јест романа Лов на висоровни... - Мирослав Лукић (из једног дужег рада...)

Сећајући се Мирољуба Милановића

Истакнути пост

ИСТОК, ИСТОК. - 2008, ЗАВЕРА ЋУТАЊА, Мирољуб Милановић, стр. 26-28,

Белилски пут; залазак; фотографије ЗАВЕТИНА... Јул 2010. Исидора Секулић у антологијском огледу «Исток у приповеткама Иве Андрића...

петак, 21. септембар 2018.

Бицикл на спруду

 Тајне једног лета .


Повратак непоновљивом жубору
Музика у овом видеу
Песма Underground Tango  Уметник  Goran Bregović
    
      Посвећено успомени  на Мирољуба Милановића, недавно прерано преминулог књижевника и писца, и гимназијског професора...

среда, 05. септембар 2018.

Pavle Vujisić o izborima: Rekao čovek suštinu!



Pavle Vuisić (Više od igre, domaća serija) o izborima, o političarima. Paja kao Leka Bankrot, Nikola Simić (Oprem dobro), Vlastimir Đuza Stojiljković, Zoran Radmilović , Slobodan Aligrudić...
http://pavlevuisic.blogspot.rs/2016/0... | Ceo tekst na blogu

уторак, 04. септембар 2018.

ПОГЛЕД КА ВЕЧНОСТИ




            ПОГЛЕД КА ВЕЧНОСТИ

                                    На гробљу Свине

            Чеслав Милош у својој песничкој књизи “Хронике”, преведене на српски језик поткрај двадесетог века, песник коме смо се обострано дивили, драги пријатељу, демонстрирао је смртницима, на шта може да изађе лепота певања и сажетост певања, као и непоткупљиво песничко инвентарисање несрећног дведесетог века – пољски песник, тако нам близак, на крају једне песме написао је онај непоновљив стих: “Смрт је као пад моћне империје”. Исти смо стих често пута цитирали током разговора у прошлости, и тај стих који је зар не, тада, изазивао непомућена осећања, слична пупољцима дивљих трешања, био је својеврсно отрежњење и олакшање за овоземаљски често несавршен живот - ослобађао нас је грдних патњи и страхова. У овом прилично невеселом часу, ево, тај стих ми се поново враћа у мисли, данас, на овој висоравни, где су мајстори већ озидали и подигли Твоју вечну кућу са прозорчићем и погледом ка вечности, на Горњачку клисуру, обистинио се на твом примеру. Поезија је тријумфовала. Ми малобројни и жалостиви пријатељи и рођаци, сабрани око вечне куће српског писца Мирољуба Милановића, осећамо страхоту ванредног стања, пуноћу стиха: “Смрт је као пад моћне империје”. Пољски песник је био у праву.
            Ваља поновити, епоха којој смо припадали није нам била наклоњена. Суморно доба друге половине двадесетог века, деценија и године почетком трећег миленијума, ма како смо се трудили и деловали да их учинимо безубим, подношљивијим и лакшим, крвнички су насртали на нас. Мало је писаца у српској књижевности, нема их ни за прсте једне руке, који су остали часни и усправни  у пркосу и позвању - на избочине и убоје несавршеног времена бирократског устројства, друштвенокорисне литературе, “амбициозних стараца” и најезде лудила неталентованих дунстера: фолклора српске књижевности - привржених Истини, и само њој, не марећи за цену свог рада и става, као што је чинио Мирољуб Милановић. Некако, не либим се да кажем, да је Мирољуб Милановић бранио образ и углед српске књижевности без устезања, у најширем смислу речи, а Бога ми и углед нашег национа, не робујући робусној стварности и мишићима дневнополитичке какофоније, нити свежем или где-где, тек скорелом поретку и накарадном канону комунистичке утопије.
            Према нашем драгом пријатељу Мирољубу Милановићу, са несебичном пажњом и љубављу су се односили његови најрођенији и малобројни пријатељи. Остали: срамота је да кажем.
            Тек, Мирољуб је за собом оставио невелик број објављених наслова: укупно осам. Одлагање смрти, Ветрењак, и Маслачак, приповетке; Пола века ћутања, Писци отпора, и Сан о поезији будућности, есеји – критички тесктови; и Лов на висоравни, роман. То је то. Довољно. А кад су у питању, књижевни судови и настојања заступљени и написани међу поменутим насловима, сматрам и превише. Милановић је имао свест о улози које се прихватио, о нужности таквог писања, потреби да не изневери своје позвање и послање. Он није зазирао да изнесе јасне ставове о појавама и феноменима који су га мучили. У приличној мери, јежио се као мало ко други, од улоге и учинка српске књижевности у другој половини двадесетог века, и о томе је јавно проговорио. Милановић није калкулисао, нити тресао празну плеву, нити зидао куле од песка. Друштвенокористан грозд је кад су у питању књижевна посла, под празне каменове, терао воду на своју воденицу, зарад јефтине књижевне славе, кварљивог млива. Јежио се страхоте књижевних манипулација и лажи устоличених у српској књижевности и култури. Јежио се перверзне издаје међу професорима књижевности и језика и књижевног еснафа, спрам Истине и лепоте. Одбијао да буде попут таквих књижевних крља. Он је у српској есејистици и књижевној критици био представник расног изданка.
            Драги пријатељу, ето, рекао бих, да се над твојом личном трагедијом, родио тренутак, да провериш своје од детињства из Крвија, непрестане сумње: негдашњу веру у Господа, и сумње у Господа, у онострано, загробни живот. Постојање вечности. Светлости. Хоћу да верујем, како ћеш се сусрести у духу са Теби одувек драгим писцима: Петронијем Арбитром, Сервантесом, Фјодором Михајловичем Достојевским, Булгаковом, Војновичем, Фокнером, Маркесом, Жозе Сарамагом, и другим великим песницима. Како и приличи.       
            Нека ти је вечна слава! Бог да ти душу прости.


02.09.2018. године Петровац на Млави                                     
                                                                  Александар Лукић
              

петак, 18. август 2017.

Alhemija piramida


Istorija: Nauka ili izmišIjotina? -

GOVOR GENERALA DRAZE MIHAJLOVICA NEPOSREDNO PRE SMRTNE PRESUDE

Свети Владика Николај о Витешком Краљу Александру I Карађорђевићу



Објављено је 05.10.2014.
Беседа Светог Владике Николаја из 1954. године, о двадесетогодишњици убиства Краља Александра I Карађорђевића

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |