Сазвежђе З. Круг четврти

Лавиринт , ПРОРОЧАНСТВО, НовиБуСур , РТАЊ , После свега , BALKAN ORIENT PRESS+ , Ново Друштво СУЗ , Рабош , КРОКОДИЛ , БОБОК,БОБОК , УЗДУЖ И ПОПРЕКО, БОБОК , ОВДЕ , УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА , Дукат , Не(пре)позната, друга и друкчија Србија, ПРИЈАТЕЉИ , ЂАВОЉА КАПИЈА , Северци , Читав свет , ЦАРИГРАДСКИM ДРУМOM , ПОВРАТАК ПОРНОГРАФИЈЕ , (Пре)легат , Нова Станица у пустињи , СВЕТИОНИК , СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ, Бела и шарена Србија , КВОЧКА , Брисани простор , "ЗАВЕТИНЕ" низ , ВРТИБОГ , ИЗВЕШТАЈИ , Пејзажи Мозамбика , ЗАГОНЕТНА ИСТОРИЈА , ЂЕРЂЕЛИН , ОПАНАК , ЗОВ АН ИЗАП , Музеј трговаца светлошћу , ЦЈЕЛОМУДРИЈА , Еденски врт , Имагинарни музеј , Србистан , Мобаров , РУЖИЧАСТИ ФЛАМИНГО И , Сурбита(р) , ЦРТА , ПОВРАТНО КОЛО , ВЕЗ , Вечити календар , Златна кочија , ДИНАР , АПОКРИФ , БЕЗДАНА УМЕТНОСТ , Тзв. АКАДЕМИЈА ФЕНИКС , Дописништво , ЗАВЕТИНЕ My Opera , ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО , СТРШЉЕН , ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ , ДНЕВНИК , Ко врапчији кљун , Moesia Superior , АМБЛЕМ , Запис , КУЛА , "Бела мачка" , НЕИЗБЕЖНО , Ламент , АКАДЕМИЈА , БАШ ЧВОР , ЗАПИСИ , АЛМАНАХ , ДИЗ , СТООКЕ НОВИНЕ , ФРЕСКЕ "Сазвежђа З"

Вапај

...Пребрајам и понављам, Богумиле. Нас свуда убијају. И молим: Срби, сва три закона, призовите се памети. Никада више не дигните руке једни на друге. Много је бомбардера изнад наших глава. Разговарајмо!Људи! Ако разговарамо, лако ћемо се разумети..... - Радомир Батуран, роман Кустос Мезезија, Београд, 2015, стр. 542.

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 27. септембар 2016.

недеља, 22. мај 2016.

Како је Косово постало мека за Исламску државу

Њујорк тајмс: Како је Косово постало мека за Исламску државу. / Новости Онлине | 22. мај 2016. 09:53 | Више од једне деценије, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама Саудисјка Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз добротворне организације, градњу нових џамија



Више од једне деценије, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама Саудисјка Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз добротворне организације, градњу нових џамија, утеривање страха и насиља, као и кроз регрутовање младих за борбу у Сирији на страни џихадиста, пише "Њујорк тајмс".

У тексту угледног њујоршког дневника, истиче се да џамије, које су на Косову саграђене од новца који је донирала Саудијска Арабија, окупља људе који шире вехабизам - "конзервативну идеологију која доминира у Саудијској Арабији", наводи се у тексту Карлоте Гал, а преноси РТС.

Од када је 1999 Београд после интервенције НАТО изгубио контролу на Косову, под присмотром америчких званичника, новац и утицај Саудијске Арабије је умногоме променио ову, некад, толерантну муслиманску заједницу.

Косово се сада, као и остатак Европе, брани од претњи исламиста. Протекле две године, полиција је идентификовала 314 грађана Косова - укључујући два бомбаша-самоубице, 44 жене и 28 деце која су нестала, а сумња се да су их џихадисти отели и прикључили њиховим групама, наводи Њујорк тајмс

субота, 21. мај 2016.

Злочини никад не застаревају...

ДА Тању Белобрајдић Друштво хрватских књижевника “Славић”, недавно није наградило за роман “Црни капут”, њено прво списатељско остварење, могуће је да би њена стварна улога у трагедији Срба, заточеника сплитске “Лоре”, остала заточена у тами истине о српском страдању у овом злогласном казамату.
Награда која јој је додељена за “најбољи првенац у протеклој години”, међутим, отворила је никад незарасле ране и сећања. Покренула причу о стварној роли списатељице с почетка 90-их. Мучитељице која у роману своју монструозну тортуру приписује жртвама, измештајући их, а где би друго, него у Вуковар.
После романа заогрнутог црним, списатељица Белобрајдић, да није сведока који су преживели пакао “Лоре”, можда би и могла да буде прихваћена као миротворац, како се представља не само у својим причама, него и у суочавању са сином једног од мученика, у покушају да спере савест, покаже покајање, али не очи у очи, већ преко друштвене мреже “Фејсбук”.
БЕОГРАД, ВРЕМЕ САДАШЊЕ
- Ја сам Душан Мићић, син пилота Милана Мићића мученог у “Лори” до бесвести - говори младић који је стасавао и стасава у сећање које га је прогонило и прогони. - Имао сам 16 година, 2013, када сам почео да трагам за очевим мучитељима. Да се с њима суочим. Да упитам: зашто? Да ли њих прогони судбина мојих родитеља. Да ли икада могу да замисле колике су биле сузе моје мајке. Каква је њена траума била. Да ли ће јој мужа и у каквом стању вратити. Уз све то, покренула ме је и трагедија да оца, после свих његових мука, неповратно изгубим. Али, памтим његова сведочења, приче његових колега и затворских сапатника у којима доминирају два имена најмонструознијих мучитеља: Томислава Дуића, команданта затвора “Лора” и још монструозније његове жене, Тање, тада Дуић, данас Белобрајдић. И, успео сам, додуше, само преко друштвене мреже.
- Ја сам Слађана Мићић,

недеља, 08. мај 2016.

Поглед на Други светски рат и на укупне напоре савезника "вестернизован"...

Србима наметнуто или да гину или да буду издајице / Драгана МАТОВИЋ | 08. мај 2016. 20:00 | Историчар Момчило Павловић о Дану победе, проглашењу независности Косова, равногорцима и партизанима, новом светском поретку...  



 Историчар Момчило Павловић

ЧИТАВ цивилизовани свет има разлога да сутра слави 9. мај, Дан победе, али догађаји после 1945, посебно савремени, релативизују све оно што је настало после Другог светског рата. Јер, више је ратова вођено од 1945. до данас него пре тога - каже, у разговору за "Новости", историчар др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. 
Павловић истиче да је поглед на Други светски рат и на укупне напоре савезника "вестернизован":
- Најпре је један савезник, СССР, са својим блоком означен као идеолошки противник, због разлика у друштвеном поретку. Потом је СССР поражен у Хладном рату, а као победници изашли су западни савезници. Историјске чињенице, међутим, говоре да је кључне победе извојевала Црвена армија. Али, по западњачком виђењу овог историјског догађаја обавезно се напомиње да су Совјети, када су улазили у Берлин или друге делове Европе, извршили масовна силовања. Тек у новије време неки историчари обелодањују радове о силовањима и разузданости западне војске. Ето, то је само један пример релативизованог погледа на Други светски рат.
* Да ли и данас траје подела на блокове?
- Свет је поларизован. Имамо један победнички блок, који управља кризама на читавој планети, и силу, која се поново буди, с тенденцијама да оствари империјалне планове. Русија не ради више по плановима међународне заједнице, него за своје интересе. Уколико не превлада разум, ова динамика међународних сукоба може довести до ширег конфликта. Ни Адолф Хитлер није започео рат чим је дошао на власт.
* Различити људи различито посматрају рат који се од 1941. до 1945. водио на нашим просторима. Колико је тај рат био грађански, а колико за ослобођење од фашизма?
- Рат на просторима читаве Југославије био је "четири у једном". Ослободилачки, грађански, идеолошки и верски

Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону


Да ли би у склопу неопходног процеса децентрализације Србија требало да добије и нову престоницу, попут појединих земаља?

Република Србија без сумње спада међу земље са израженим различитостима између појединих региона унутар њихових граница. Регионалне разлике у погледу економског развоја су умногоме последица свеобухватног процеса централизације земље. Антагонизам на релацији престоница–провинција никако није нов феномен. Међутим, чињеница да је у Србији све више оних који искључиво Београд виде као место где себи могу обезбедити материјалну егзистенцију, упућује на закључак да је централизација заиста отишла предалеко. Иако је повећање концентрације становништва у граду попут Београда свакако природан и пожељан процес, оно је у великој мери појачано лошим економским стањем у унутрашњости земље. Децентрализација и подела Србије на регионе су апсолутно неопходни. Међутим, да ли би у склопу ових процеса Србија, попут појединих земаља, требало да добије и нову престоницу?
Евентуално премештање престонице би несумњиво имало како знатне економске последице, тако и известан симболички значај. Искуства држава попут Бразила и Турске потврђују овај став. Промена седишта државних институција је у овим земљама као по правилу била праћена економским бумом у до тада запостављеним подручјима. Присуство државне администрације и новостворени изузетан стратешки значај су представљали „мамац“ за привредне субјекте, чије ангажовање и инвестиције су проузроковале оживљавање тих области. Овај процес ни у најмањој мери није угрозио статус бивших