Petrecătura la Jgobița- Mileva Școprdici (nas. Stoianiel)

Иванка Лазаревић из Оснића код Бољевца пева петрекатуре (испраћајнице) – песме које умрлог најкраћим путем воде до раја… Потврду да ради како треба добила је од покојног мужа, који јој се јавио са оног света. / Да је Иванка Лазаревић житељка Црне Горе или Црногорцима настањених Ловћенца, Фекетића и околних села Војводине, оно чиме се бави звало би се нарицањем. Гласови над покојником били би продорни јауци… Али она је бији. Песме које пева да би умрлог најкраћим путем одвеле до раја милозвучне су и називају се петрекатуре. Или у преводу с влашког – испраћајницама. / „Црногорци и кад певају весело – нарикују“, смеје се Иванка поређењу са „колегиницама“. Дочекује нас у центру села, пред продавницом, изненађује младалачким изгледом. Живахна је и врло покретна, премда јој је шездесет пета – бака је петоро унучади и прабаба једне недавно рођене девојчице. „Немам времена да старим“, шалом одговара на комплименте, смех преовладава изван њене „професије“. 7 Деламо брзо, пентрамо се до гробља, за шта верујем да јој је „радно место“ јер нисам проучила обичаје. Иванка је кооперативна и у том мом незнању чини све што се од ње тражи, па као лаконога козица скакуће међу хумкама. И не испушта цигарету, можда јој она и помаже да балансира. /  ОДРЕЂЕЊЕ ОДГОРЕ „Кад сам била мала, моја баба је певушила петрекатуре, а ја памтила арију“, објашњава како је све почело. Баба је знала само трећину подугачког текста, остало је мала Иванка научила „на једну поману (помену)“ у суседном селу. Гледала је у уста трима старицама и све запамтила./ „Нешто ме одгоре одредило“, тако тумачи предиспозицију за делатност у изумирању. Радо би умеће пренела, али нема коме, па њу увек зову кад треба. А треба „кад неко није умро на свећу“, то јест кад је преминуо у болници, саобраћајној несрећи и кад неко млад издахне./ Онда она помаже да покојник не залута, осветљава му пут светлошћу воштанице, наводи га мирисом цвећа и умилним гласом петрекатуре. Власи верују да је онострани свет мрачан и да само мирис цвећа и лепа песма могу да пређу границе између светова. / Ни Иванка ни било ко други није у стању да издржи 30-40 минута непрекидног певања. За то су потребне три жене, да друге две преузму у моменту кад она хвата ваздух. На нашу молбу почиње с песмом на гробљу док изверзирано позира. Окреће се ипак лево и десно – не би да неки случајни пролазник помисли да се овде нешто чудно догађа. >> Видети извор,више