1989
za M. I.
Umesto predgovora
Pročitavajući, posle četiri godine, neke rečenice neprozirne slikovnosti, odjednom se nalazim u
kretanju kužnih tasova onog trenutka: nemoć, plava, grlena, jamstvo je da se ne varam.
Jedan događaj moguće je obnoviti u sebi samo ako postoji približan zapis njegovih dahova.
(Beleška od 18. juna 1984)
 |
| Кад смо давали годину дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (1) |
Autoportreti
Uistinu, teško je odrediti čas
kad se samoposmatranje preobraća
u pogled nekog neodređenog
usmeren na nekog neizvesnog.
Vremenom, sve to postaje ogavno.
Položio sam ruku na spolovilo oveštale ljubavnice
i malo sam se primirio. Dok spava
lepim - ne bez tmolog užitka -
na njeno lice dar
neiscrpnog prilagođavanja drugima.
U zemlji opustošenoj delovanjem Cetvrtog Demona
(vidi
mazdaističko učenje)
nije ti, uostalom, loše onoliko
koliko ti nije dobro.
Gubavost svog
položaja koristiš kao podesan okvir
za odloženost
»ja«.
Kao što Cigančice iz Višnjice
s razumevanjem nose svoje sise... Sta: kao?
U uvek istom uglu koji noga u kolenu
pravi pred uron u san
živi trooki pauk.
Glatkoća semenke, crne, između jagodica.
Pojačavam stisak i ona se zariva pravo u pogled
drečavog ništa. Odjednom mi postaje vidna
putanja zelene kuglice koja je pala i otkotrljala
se
u nenađenš ima tome sedam dana.
2.
Peskovi nii cure iz cipela:
septembar.
U prigradskim autobusima
radnici spavaju vratova svinutih
k'o maslačci.
Osetljivost koju ponovo stičem u starim kućama
u novim kućama prema
senkama
šapuće mi:
ludilo je kao pripremljen vatromet,
treba samo da se pripali.
U samoj ovalnosti zrnevlja
ugrađeno je nagnuće
ka rasipu, bekstvu:
uvek nekoliko zrna
opirući se jedno o drugo
utekne sa šake mojoj gladi.
Gledajući sebe kroz levak
(prilično krasna zabava!)
otkrivam ispod godina
jedan porozni pokret desne rni šape.
I umetnosti
umiranja stran
kako bedno, u snu o besmislenom
gestu,
skončava ovaj stvor.
3.
Nike vezuje »Nike«.
Prozračni prsti
kadri tek da prebiru po žilicama
mošnica.
Šta traži ovde?
Majstori su juče podivljali,
po pustarama kriju lica bez tetiva;
a i viskovi njini, spušteni niz zidove,
poravnavaju se s linijama dalekih
brda.
Pretponoćja uviru jedno u
drugo.
Bakarna narukvica
dovodi mi iz sveniira
krugove-otpadnike.
A evo i lepahne mi prijateljice kiše
- iz neposrednosti neke, malo iskošene, pravo u prvi san.
I opet oluk zasvira poletno al samo
dok ne sastavi se niz. Ovaj mesec
bio je toliko voden, u uglovima terase
izrasle su kolonije gljiva
Poslednjih meseci bacio sam se na izirrišljanje Nad-Gljive
čija bi bujnost
nenadmašna poticala
iz opšte
zatomljenosti.
Ništa voda, ništa
vazduh.
Nike igra bratiji iz Agitpropa.
 |
| исто, - Кад смо давали годину дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (2) |
4.
Stanisavlevich. Jedan iz Geteborga
izgovara to kao da hoda po algastom kamenju.
Savom plove ptičije grane, u mulju pregorele sijalice.
Na Mostu Bratstva
i Jedinstva čekao sam autobus.
Grupice ljudi oblikovane talasom Velikog Skučavanja.
No, darovane su im lepe međusobice,
male zelene međusobice.
Imaju posla za ceo vek.
(Zovu to originalnim oblikom Društvenog
Ustrojstva.)
Naletna samouverenost mladih. Moja skvrčavajuća zavist.
Ali, lako ću s njima.
Dovoljno je šibicom u njihovim žlezdama
upaliti vrevu sviđanja-nesviđanja
i - hajdmo dalje.
Jedne od osamdesetih kad smo se svi mnogo susretali
i međusobno bili lako iscrpivi
bila je jedna
muzika koje nikako da se setim:
ostaje uklještena
između dve moje pomisli.
Premor, sin haosa.
Uzlazim polako uz beogradski breg
s lakim zapaljenjem očiju
- posledica dodira sa sluzi jedne mlade Gorgone.
 |
| Исто. Кад смо давали годину дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (3) |
5.
Nekoliko knjižica u rasipu (loš lepak, truo konac).
Načičkan akupunkturnim iglama
gledam se s buba-rusom
svesnom osujećenosti mojih pokreta.
Razumevanje, veli, poraza
otužno je kao i ushit pobedioca.
Na rubu mojih najcnjih predviđanja
baš ono Pa-Neće-Valjda
stasalo je i ojačalo.
U toku su, kažu, Promene Sastava. Koje usisavaju
osobenog složaja susede nam.
Eno ih izdvajaju se.
Kako li određeni soj oseti zov
svog poretka? Tajna pripadanja neiscrpiva je.
Snaga dušina (ona koja se meri u snovima)
nešto je uvećana:
ne padam niz zidove više onako hrlo.
Koža ima svoje posebne tlapnje:
zmeje crne uvij,
sasip mekan preko ruba,
vodi u peštere Sodomije.
= izvor: Miodrag Stanisavljević PESME: Sabrana dela 1,
RESPUBLICA: Informatika, Beograd, 2006. (Priredio Dobrivoje Stanojević). – str. 201-204.
 |
| Isto. Кад смо давали годину дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (4) |
Нема коментара:
Постави коментар