Озна тужи, суди и стреља

Мајор Озне Милан Трешњић, Др Милан Хорватски

НАСТАВЦИ

1. Суочавање са заблудама
2. Друга фаза револуције
3. Одмазда и терор у Београду
4. Грех мањине платила већина
5. Шпијуни Озне на сваком кораку
6. И знање немачког било је грех
7. Озна је успевала да све дозна
8. Озна тужи, суди и стреља
9. Грађански сталеж на удару

СРОДНЕ ТЕМЕ

ВОЈНИ суд Првог корпуса НОВЈ, чије постојање није до сада и архивски потврђено, судио је наводно оптуженим издајницима и непријатељима народа на заседањима 26. и 30. октобра и 2, 6, 10. и 18. новембра 1944. године. Смртна пресуда им је изречена као народним непријатељима и ратним злочинцима у смислу чланова 13, 14. и 16. Уредбе Врховног штаба о војним судовима. Све пресуде брзо су извршене. Анализом листе од 105 стрељаних може се утврдити да је реч о врло хетерогеној структури личности, како у идеолошко-политичкој оријентацији, тако и у професионалном и социјалном смислу. Ипак, велики део стрељаних припадао је Недићевој администрацији и полицији (38%), поред тога четничкој организацији (20%), сарадницима Гестапоа (20%), грађанима-издајницима (15%), љотићевцима (4%) и осталима (3%). Социјална и професионална структура није ништа мање разнородна. На мети су највише били припадници Недићеве администрације и оружаних формација, министри и помоћници (готово 75%) али је било и угледних професора, глумаца, новинара, па и студената.

ОД БИВШИХ министара и помоћника министара, познатих политичара међу 105 објављених имена 27. новембра 1944. у "Политици" стрељани су уз штура образложења:

Инж. Радослав Веселиновић, инжењер агрономије, министар пољопривреде и исхране у Недићевој влади, "организатор и руководилац планског пљачкања српског народа, у корист окупатора и његових помагача". Одлука ДК га терети још да је радио на укључивању народне привреде у немачки ратно-привредни план, учествовао на зборовима у Ваљеву, Мионици и Јагодини (1942-1944) у којима је "позивао на ред и мир и осуђивао Маршала Тита и НОП."

Србислав Ђонић, помоћник министра социјалне политике и народног здравља, кривица није ближе наведена осим да је "спроводио политику Недићеве владе".

ДУШАН Ђорђевић, министар финансија Недићеве владе, "био је повезан са Дражом Михаиловићем, коме је предавао знатне суме државног новца". У досијеу ДК каже се само да је "учествовао у доношењу уредби и закона којима се регулисала борба против НОП-а" и да је тиме саучесник Недића.

Др мед. Петар Зец, бивши сенатор и секретар Српског црвеног крста у току рата, карактерише се као "један од врло битних сарадника Недићевих, имао тесне везе са немачким окупатором".

Ђура Јанковић, бивши министар шума и рудника у влади Милана Стојадиновића, зато што је "пружао подршку квислингу Недићу". Према једном сведоку, он се ослањао на пријатељство са Николом Калабићем и мирну савест јер није учествоаво у окупационом режиму, па је одбио да бежи из Београда.

МОМЧИЛО Јанковић, бивши министар правде у Аћимовићевој комесарској управи и Недићевој влади, за кога се наводи: "Био је један од најближих сарадника издајника Аћимовића и Недића." Међутим, други извори говоре да је био у великом сукобу са Миланом Недићем око политике према Немцима, те је из тог разлога напустио владу после годину дана.

Ђура Котур, бивши сенатор, помоћник министра социјалне политике у Недићевој влади,означен као "један од највернијих сарадника Недићевих". Занимљиво је да су га аустријске власти још 1915. осудиле за велеиздају, јер се прихватио дужности председника општине у време уласка српске војске у Земун августа 1914. па је емигрирао у Србију.

ЧЕДОМИР Марјановић, министар правде у Недићевој влади, активан љотићевац, "позивао народ на активну борбу против Народноослободилачке војске".

СТРЕЉАЊА БЕЗ ВАЉАНОГ ПОСТУПКАОСИМ стварних колаборациониста и могућих ратних злочинаца, стрељани су без ваљаног судског поступка министри и њихови помоћници (чак и из споредних ресора), чиновници али и људи који су у време окупације "гледали своја посла" и поседовали значајнији капитал, имали симпатије за четнички покрет, критиковали и исмевали комунисте и њихову тактику, или су напросто били угледни културни и јавни радници који нису прихватали комунистичку идеологију. Оштрица мача била је усмерена према старом грађанском сталежу и друштвеној елити предратне Србије.

Др мед. Јован Мијушковић, министар социјалне политике и народног здравља, "служио окупатору и позивао у борбу против НОП-а" и радио поред осталог, на "пропагирању немачко-окупаторске политике по директивама окупатора и домаћих издајника".

Др Милан Хорватски, помоћник министра финансија у Недићевој влади, "организатор пљачке над нашим народом" и даље "одржавао тесне везе са Дражом Михаиловићем коме је послао знатне суме државног новца".

Милан Миловановић, син Косте Пећанца, "војвода Пећанац Млађи" организатор Пећанчевих банди. Оптужен је да је организовао потере за партизанима у Топличком округу. Стрељао више припадника НОП-а и послао их у смрт.

ПОЗНАТО је, мада није на овом списку, да је и бивши министар и члан СДС-а Јурај Деметровић страдао у овим чисткама. Као Хрват искрене југословенске оријентације и пријатељ Срба, проказан од Павелића, рат је провео у Београду, где га је затварао окупациони режим, наново ухапшен одмах после ослобођења и стрељан.

Ван овог објављеног списка зна се да су осуђени на смрт или стрељани у овом таласу:

Ристо Јојић, бивши комесар за просвету у влади М. Аћимовића (до јула 1941) и члан Демократске странке. Оптужен и стрељан "за служење окупатору и потписивање Апела српском народу августа 1941".

Буда Цвијановић, помоћник министра пољопривреде Веселиновића у Недићевој влади, стрељан зато што је "као члан владе помагао окупатора и пљачкање рођене земље".

Душан Летица, бивши министар финансија до јесени 1941. године. Њега и многе друге је, према писању Јефте Шашића, означио за одстрел књижевник Марко Ристић.

Др Милош Радосављевић, члан ГО Демократске странке пре рата, под окупацијом неко време министар пољопривреде у Недићевој влади, након оставке живео до краја рата у Смедеревској Паланци. Ухваћен у Београду и стрељан негде у првој половини 1945.

БОЖИДАР Ђ. Недић, брат генерала Милана Недића и народни посланик, бивши потпредседник београдске општине и директор Београдске штедионице, инвалид из Првог светског рата и пензионер, "био је један од главних пропагатора за пријатељство Срба и Немаца, за немачки нови поредак у Европи и велики идеолошки противник савезника наших народа Енглеске и СССР-а". Замеран му је и низ антикомунистичких чланака у "Новом времену" где партизане назива "шумским олошем" и "интернационалним шљамом", клевеће савезнике, НОП, друга Тита, а Лигу народа карактерише као "предузеће за срамну подвалу народима света". 

Грађански сталеж на удару | Остали чланци | Novosti.rs

АПОСТОЛНИЦА: Антологија српске оригиналне поезије

Антологија српске оргиналне поезије

„КЛУБУ 13 АПОСТОЛА“

Ових дана у издању ИП РЕВНИТЕЉ из Ниша појавила се нова антологија савремене српске поезије под називом АПОСТОЛНИЦА са уписаном поднасловном одредницом, која упућује да је реч о Антологији српске оргиналне поезије. Приређивач овог избора је песник МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ (1963), који се определио само за тринаест песника творећи у оквиру њихове поетичке заједнице имагинарно друштво или фамозни  „Клуба 13 апостола“, који чине истакнути савремени српски песници: Гојко Ђого (1940), Слободан Ракитић (1940-2013), Ранко Јововић (1942), Милан Ненадић (1947), Зоран Вучић (1947), Слободан Стојадиновић (1948-2011), Новица Тадић (1949-2011),Зоран М. Мандић (1950), Слободан Костић (1952-2011), Андреј Јелић Мариоков (1952), Драган Лакићевић (1954), Александар Лукић (1957) и Ђорђе Нешић (1957). У предговору приређивач наглашава да се градећи овај песнички избор опрeделио за песнике од којих се преписивало и који су оставили снажан утицај како на своју генерацију, тако и на млађе од себе, а сликовито истичући да ову малу песничку композицију од дванаест вагона вуче локомотива Гојка Ђога. Приређивач је метафорички записао да су песници, Зоран М. Мандић и Александар Лукић, којима неспорно треба додати и Новицу Тадића, суверено поставили границу између модерног и постмодерног, те да је то жичано језгро напуњено струјним напоном које штити српску поезију од вируса.

            За приређивача овог занимљивог избора ваља истаћи да је реч о аутору књиге РЕСАВСКИ ВЕНАЦ чији је први део објављен прошле 2014-те године, а у којој је сабрао и књижевној јавности дао на увид плагијате југословенских песника (Вјекослав Мајер, Добрица Цесарић, Оскар Давичо, Матеј Бор, Мак Диздар, Јуре Каштелан, Блаже Конески, Мира Алечковић, Мирослав Антић, Борислав Радовић, Драган Колунџија и др.). Књига Ресавски венац је на српској књижевној сцени одјекнула као бомба и изазвала бројне опречне коментаре и несувисле изјаве, а све то још више након ауторове најаве другог дела књиге која ће обухватити плагијате песника рођених од 1940.  до 1980. године. Ваља истаћи и мишљење истакнутог књижевног критичара и песника Душана Стојковића, који је у својој рецензији навео да „ када се ишчита целовита двотомна антологија, она у којој ниједан песник није пожелео, нити ће пожелети да се појави, моћи ће слободније да се дише и аутентичније да се пише, па ће после ње свима бити јасно како није злато све што сија, те да постоји очигледно и таман сјај“, а који све више напиње једра књижевног неморала, или краће речено „крика“. Могло би се рећи да ове две антологије повезује митолошка прича о огледалу оргинала, које су песници, као и други људи у многочему, злоупотребили и у тој злоупотреби насамарили сами себе. Из угла овог мишљења треба оцењивати и Дончићеву Апостолницу која се појављује као најава другог тома Ресавског венца у започетом процесу демистификације оних плагијатора који слове као етаблирани српски песници натоварени бројним наградама, као и њихових нервозних „адвоката“, који су из неког ирационалног страха пожурили са објавама својих деманта у формату неутемељених спекулација, оптужби па и претњи кривичним гоњењем. Наравно да Апостолницу треба читати кроз визуру личног избора једног издвојеног антологичара, који својим легитимитетом никог не обавезује, али и не оставља равнодушним у времену које жуди за реформом вредносног превредновања српске књижевности.

                                                                                    Зоран М. Мандић

____________

    Нап. Уредника: "Заветине" ће радо публиковати  и другачија мишљења о овој књизи, поготово ако су писана разложно и аргументовано, и пре свега осврте оних аутора који нису у овом "клубу" који има "баксузну2 ознаку (бр. 13).

Осуђен због гроба који је однела вода

Дом са пословним просторијама добио све папире из општине

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  За убиство полицајца и пљачку банке 40 и 35 година затвора
• 
  Вођа Звездиних навијача осуђен на годину дана затвора

• Француска: Адвокат после 36 година осуђен за убиство љубавнице
• Крушевац: Осуђеницима пријају пољопривредни радови
• Осуђен због Фејсбука на 15 месеци затвора

СВЕТИСЛАВ Стојковић (72) родом из Доње Битиње код Штрпца, који је радни век провео у Швајцарској, нашао се у несвакидашњој ситуацији. Стојковића је Основни суд из Урошевца осудио на новчану и казну од 90 дана затвора због наводног кривичног дела оштећења гробља. Њега је Албанац из села, Гани Ндрецај, оптужио да се на парцели на којој је саградио велелепни објекат, налазио гроб његовог рођака а да је Светислав био упознат са тим!

- Пре неколико година сам у свом родном селу саградио кућу, салон лепоте и друге пратеће објекте. Плац сам купио од Србина из села, али у купопродајном уговору нема икаквих спорних назнака, нити ме је он обавестио да се на њему некада налазило гробно место Албанца. Гроб није био регистрован, нити обележен. У супротном, не бих ни почињао радове на том плацу - прича Светислав.

Продавац, иначе његов главни сведок, потврдио је суду да Светислава није обавестио да је на тој парцели, наводно од Другог светског рата, постојао гроб Албанца, који је после великих поплава, 1979. однела вода.

- Мислим да је пријава Албанца у ствари освета првог извођача, којег сам због лоших и непрофесионалних радова заменио новим. Сигуран сам да је тај Албанац, намерно и из освете, лажно сведочио против мене како би ми напакостио. Није ми проблем да платим судске трошкове иако се не осећам кривим, али да лежим у затвору ни крив ни дужан, не пада ми на памет. Најгоре је што због те лажне пресуде не могу да дођем у свој крај, наставим послове, да пензионерске дане проводим овде где се најлепше осећам - прича револтирано Стојковић.

Албанцу, који тврди да се на његовом плацу налазио гроб рођака, каже, извињавао се и спреман је да му плати евентуалне трошкове. Понавља и да је за радове на објекту добио уредну грађевинску дозволу општине и да их је изводио по одговарајућим прописима.

КУЋА БОДЕ ОЧИ

ОСИМ извођачу радова, Светислав сматра да је његов објекат засметао и комшијама Албанцима, јер је један од ретких Срба који улажу у некретнине на том подручју а поготову што би отварањем радних места задржао Србе на том простору.

Осуђен због гроба који је однела вода | Србија | Novosti.rs

Beba Selimović S one strane Plive

Последња улога / Светислав Стефановић

Последња улога

Република, 28. 04. 1920.

Реч је о Радикалној странци.[1] Та странка, која је отпочела своју политичку каријеру с паролом: народ је извор и утока власти!, онда када је народ још врло далеко био од саме помисли на свој суверенитет, завршује сада своју улогу у политичкој историји нашој са паролом: да су Круна и неодговорни чиниоци извор и утока власти, сада када је и наш народ, не само кроз политичку борбу него и кроз своја ратна искуства и додир са другим народима, дошао до пуне свести о своме суверенитету! Једна од многобројних контрадикција и негирања себе, којих је пуна историја Радикалне странке. Уосталом, ништа у тој странци готово и нема до сталног негирања свега оног што се пре тврдило и веровало и проповедало. Ушавши у масе народне са једним ултра-демократским програмом, они су тај програм проповедали са таквом нескрупулозном анти-државном и некултурном демагогијом да ће се узалуд тражити сличан пример у историји рода људског. Нема те државне и културне установе против које они нису војевали, улагујући се најнижим инстинктима маса само да своју моћ и утицај на масе прошире: и жељезнице и војска, и санитетски фонд и Државни савет, и полиција и школе, и спољна и унутарња политика земље, све је то било предмет најжешће, најнескрупулозније, најдемагошкије и најдеструктивније критике - ради стицања партијских присталица Радикалној странци у масама народним. И као круна свега дошле су анти династичке завере, и једна отворена буна из најништавнијег мотива - одузимање старог оружја од народа!, од чега су радикали направили апотеозу своје странке, и траже да им ова историја призна венац хероизма и нимбус мучеништва! Вођа њихов, није се устручавао чак ни да, у тешким и критичним моментима своје отаџбине прави, у суседној земљи, комплоте против своје земље!

                И шта видимо! Видимо да та странка, са оном истом нескрупулозношћу са којом је пре у народу тражила моћи да дође до власти, са том истом нескрупулозношћу тражи и чини сада, да се одржи на власти, све што се нескрупулознога може учинити код неодговорних фактора. Сад се власт не тражи више од народа, него од неодговорних фактора. Овима се сада служи са оном истом гадном сервилношћу са којом се пре служило ниским инстинктима маса. Суверена одоздо заменио је суверен одозго. Лажљиви слуга остао је исти. Онога првог је на најсрамнији начин издао и преварио, зар ће овом другом верније послужити?

                Тешко му се верује, и зато што му се тешко верује он се труди да што дубљом покорношћу послужи новога госу. Треба над-иродити Ирода! И сад видите где људи, који су ради власти правили у народу завере против једне династије, сада праве завере против народа да очувају династију која их држи на власти. Они који се нису устручавали да праве на страни комплоте против својих противника у земљи, не устручавају се данас да туђинске комплоте употребе у своју сврху против својих унутрашњих противника. Они који се нису устручавали да због замене старог оружја дижу народ на буну против државе, сада се не устручавају да у најлегалнијем протесту народа, у овој најстрашнијој од свих економских криза, виде буну против државе, организован покушај преврата ради тога да би могли заводити преке судове и угушити и последње бедне остатке народних права. Вечити декламатори о уставним правима народа, сада су главни помагачи свих неуставних и антиуставних тенденција.

                Само људи чији је цео политички живот био и остао скроз и скроз лажан могу радити оно што сада раде вође, негда велике народне а сада бедне, ненародне и против народне Радикалне странке. Само људи који никад нису веровали у оно што су исповедали као своје политичко вјерују, могли су тако гадно пљунути и погазити све оно што су некад говорили и исповедали, и могу се тако гадно и цинички смејати свему оном што други људи говоре и исповедају као своја политичка вјерују.

                И само људи који су цео свој политички капитал стекли дражећи народ против државе могу, данас, у једној бездушној политичкој оргији, дражити државу против народа, јер то је данас сва и, уверени смо, последња улога коју Радикална странка отправља у нашем политичком животу: то дражење, то злоупотребљавање државе против народа, то насилно подржавање државне управе и власти против народа. Кад данас радикали говоре о Уставу, знајте да то значи силом државне власти натурити народу Устав без и против његове воље. Кад они говоре о одржању реда, знајте да се некоме ломе ребра што је ружно сањао о њиховим последњим госама. Кад они говоре о спашавању државе од републиканског и комунистичког покрета, знајте да се иза кулиса прави нека одвратна завера свих неодговорних и одговорних властодржаца против свих слободоумних тежња народа. Но ако су они негда дали себи право да дижу народ на буну, у одбрану шимерног права које није имао, нека се данас чувају да својим поступцима терају народ на отпор свима снажним легалним средствима која народ има на расположењу, за одбрану стварних права која је крваво стекао и којих се неће лишити.

                Истина је, додуше, да се до данас ни једна странка или група људи није и не служи у борби против власника оним методама и средствима којима су се служили радикали у својој борби. Но као стари алкохоличари у делиријуму страха, радикали свуда виде појаве оног пијанства којим су они, деценијама, час раздраживали час помрачивали чисту и бистру свест нашега народа. И деструктивни као што су и били у борби и остали на власти, они нити су имали нити данас имају смисла за позитивне конструктивне квалитете нашег народа, којима су два основна темеља: његова љубав за слободу и његова љубав за рад. Као да никад нису били у идејама тог света, они су појам слободе заменили са појмом власти, власти по сваку цену, и појам рада заменили са појмом профита и ћара, ма на који начин. Последњи стадијум свих, па и политичких и државних пустолова и анархиста. И они који су некад водили и заводили народну анархију ти данас гурају у анархију коју су завели и заводе од врха до дна државе.

                Једини је излаз из овог хаоса да се народу да пуна слобода да суверено оцени рад свих својих политичара и свих својих власника, и могућност да народ организује своје радне енергије на своје добро а не на корист и ћар својих власника.Тај задатак је главни и највиши задатак републиканске демократије.

П. С. При закључку чланка дознајем да је, одигравајући своју последњу улогу, влада Радикалне странке и њених помагача, пошто је гурнула земљу у један нечувен хаос и анархију, поднела оставку. Хоће ли крај ове гадне владе бити и крај једне гадне владавине, идемо да видимо.

---

[1] О Радикалној странци Стефановић пише у још два чланка: "Слепачки циљеви" (Република, 21. 07. 1920., 1-2) и "Политичке ветрењаче" (Република, 03. 10. 1920., 1).

        = извор: Светислав Стефановић СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ

(1899-1943). - Приредио Предраг Пузић

Шеф Беле куће је осудио руске нападе као „рецепт за катастрофу”, оптуживши Кремљ да не разликује припаднике Исламске државе (ИД) од опозиције са легитимним циљевима...

Обама: Нећемо ратовати с Русијом због Сирије

Иако сматра да су Путинови напади „рецепт за катастрофу”, Обама ублажава став Пентагона да треба заштити побуњенике од руског бомбардовања

Идлиб на мети руских напада Фото Ројтерс/Халил Ашави

Нећемо са Русијом ући у рат путем посредника у Сирији, изјавио је амерички председник Барак Обама на конференцији за новинаре, одбијајући да прецизно одговори да ли ће САД заштитити такозване умерене сиријске побуњенике од руских удара како је наговештавао Пентагон.

Шеф Беле куће је осудио руске нападе као „рецепт за катастрофу”, оптуживши Кремљ да не разликује припаднике Исламске државе (ИД) од опозиције са легитимним

Табле без ћирилице

Табле без ћирилице

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Вуковар протерао ћирилицу!
• 
  Градско веће Вуковара расправљаће о правима мањина, али не и о постављању двојезичних табли

• Вулин: Реакција ЕУ важнија од реакције хрватске владе
• Љуба Ненадовић пркоси прогону ћирилице
• Запад воли да Балкан увек буде на ивици рата

ХРВАТСКИМ властима Београд је од почетка 2014. године предао 34 протестне ноте. Такође, на адресу Загреба отишло је чак око 7.000 различитих службених дописа који су се односили на многобројне проблеме, спорове и захтеве Срба из Хрватске, а на огромну већину њих никада није одговорено! 

Ови подаци "огледало" су српско-хрватских односа током последње две године, додатно усијаних одлуком вуковарских власти да забране ћирилицу. И овим поводом, Министарство спољних послова Србије предало је протестну ноту амбасади Хрватске у Београду, али је и после ње званични Загреб остао нем на потез локалних власти