ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |

недеља, 08. мај 2016.

Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону


Да ли би у склопу неопходног процеса децентрализације Србија требало да добије и нову престоницу, попут појединих земаља?

Република Србија без сумње спада међу земље са израженим различитостима између појединих региона унутар њихових граница. Регионалне разлике у погледу економског развоја су умногоме последица свеобухватног процеса централизације земље. Антагонизам на релацији престоница–провинција никако није нов феномен. Међутим, чињеница да је у Србији све више оних који искључиво Београд виде као место где себи могу обезбедити материјалну егзистенцију, упућује на закључак да је централизација заиста отишла предалеко. Иако је повећање концентрације становништва у граду попут Београда свакако природан и пожељан процес, оно је у великој мери појачано лошим економским стањем у унутрашњости земље. Децентрализација и подела Србије на регионе су апсолутно неопходни. Међутим, да ли би у склопу ових процеса Србија, попут појединих земаља, требало да добије и нову престоницу?
Евентуално премештање престонице би несумњиво имало како знатне економске последице, тако и известан симболички значај. Искуства држава попут Бразила и Турске потврђују овај став. Промена седишта државних институција је у овим земљама као по правилу била праћена економским бумом у до тада запостављеним подручјима. Присуство државне администрације и новостворени изузетан стратешки значај су представљали „мамац“ за привредне субјекте, чије ангажовање и инвестиције су проузроковале оживљавање тих области. Овај процес ни у најмањој мери није угрозио статус бивших
престоница. Оне су на основу свог стратешког положаја, постојеће инфраструктуре и финансијске моћи задржале позиције најважнијег  центра у земљи, без обзира што су престале да буду седиште политичких институција.
С обзиром на позитивне учинке које би оваква врста децентрализације могла донети, свакако да не треба искључити могућност да се она спроведе и у Србији једног дана. У складу с тим, логично се поставља питање који градови у Србији уистину поседују потенцијал да би могли да заузму  место политичког центра Србије?
У први план као потенцијалне алтернативе Београду свакако да искачу Нови Сад и Ниш. Нови Сад несумњиво поседује капацитете да заузме позицију нове престонице, чиме би се „разбио“ толико истицани политички, економски и друштвени централизам Београда. Сасвим је сигурно да би оваква иницијатива од појединих кругова била дочекана као атак на аутономију Војводине. Међутим, ако би премештање престонице у Нови Сад било праћено неопходном суштинском децентрализацијом Србије и пуним поштовањем Уставом загарантованих права Покрајине, такви аргументи би били потпуно неосновани. Са изузетним економским потенцијалима, географским положајем и историјом у којој је већ имао улогу политичког центра, Нови Сад, без сумње, представља сасвим логичан избор.

Нови Сад као нову престоницу препоручују економски потенцијали, географски положај и чињеница да је већ имао улогу политичког центра
Нови Сад као нову престоницу препоручују економски потенцијали, географски положај и чињеница да је већ имао улогу политичког центра

Међутим, с обзиром на економско стање у јужним деловима Србије, Ниш се можда намеће као подеснији град-кандидат. Премештање главног града у овај део земље би сасвим сигурно унело нову динамику у функционисању тих области, односно представљало би кључан чинилац у покретању развоја помало запостављеног региона. Такође, измештање престонице у град на Нишави би било од великог симболичког, па чак и од психолошког значаја. Политичке и војне институције са седиштем у Нишу би подразумевале појачано присуство државе и свакако би у одређеној мери превентивно утицале на могуће сукобе на Косову и у Прешевској долини.

Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону
Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону

Сви претходно наведени аргументи важе и за прву престоницу модерне српске државе Крагујевац, с тим да тај град располаже додатном предношћу у односу на остале градове-кандидате. Чињеница да се он налази у самом срцу територије Србије би се у будућности могла показати од непроцењивог значаја.
Крагујевац је био прва престоница модерне српске државе
Крагујевац је био прва престоница модерне српске државе

Иако је у већини земаља случај да је највећи и најважнији град уједно и престоница, чињеница да се ствара све већи јаз између Београда и остатка Србије свакако да упућује на размишљање о овом питању. У земљи са толико израженим регионалним разликама, таква одлука би несумњиво могла допринети позитивном заокрету у њеном развоју.
Београд, као значајно тржиште и захваљујући свом положају и инфраструктури, тиме нипошто не би био онемогућен да се развија. Истанбул није изгубио позицију најмоћнијег турског града иако је престоница већ 90 година у Анкари, чиме је „пробуђена“ турска провинција а самим тим и њена економија. С обзиром на неспорне позитивне и готово минималне негативне последице које би оваква врста одлуке произвела, ова идеја је несразмерно мало заступљена у српској јавности. Ипак, због крајње неизвесне будућности Србије и њене прошлости препуне судбоносних одлука, немогуће је искључити могућност да она једног дана буде и остварена.
        = преузет чланак, СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ :  Горан Батиница

Нема коментара:

Постави коментар

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"