Реална књижевна критика

Реална књижевна критика
Пола века ћутања

Translate

Претражи овај блог

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ
Председник заћута, хартије су учиниле утисак јер су неумољиве, начелник Тајне службе, иако у боловима, био је задовољан што је Председнику задао бар један ударац, Има и за то лека, проговори мајор Дугоухи, Ватра и подметнути други папири у којима цветају руже и певају славуји, О, за то си ти мајстор, одврати Гвозден, Али папири су свуда а добар тумач неће да промаши, Председник је слушао разговор и очито уживао у свађи два љута противника, Сад ми је јасно зашто Капиталац, проговори генералмајор Мојсило, Капитал је ту суштина и ти га тајно гомилаш, у свакој општини Капиталац, е, то је стварно много, а оно ац то је наставак, чиста камуфлажа, спремао си се ти Председниче и за те црне дане, јетко рече генерал Мојсило, Па шта, обрецну се Председник, Ми смо материјалисти и атеисти, морамо логички све да предвидимо па и такву могућност коју ти претпостављаш, побуну и пропаст, а капитал то може да заустави.... (....) - Мирољуб Милановић ЛОВ НА ВИСОРАВНИ :роман . – Мало Црниће : Удружење књижевника Србије, Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“, 2015. – 166 стр.; 21 цм.. (Едиција Стишки књижевни клуб; књ. 27). - 1. Овом раду није потребан други увод, можда, до овај гломазни цитат, јер би сваки други био околишење и непотребно паметовање. Цитат је преузет из поглавља „ЛОВ“, стр. 141 – 144. О каквом је лову реч – о оном најгрозоморнијем кроз векове, о лову већ уловљених. Овај кратки роман је написао писац Мирољуб Милановић рођен 1947. у Крвију код Петровца на Млави. Завршио Филолошки факултет у Београду, група за српски језик и књижевност. Предавао Српски језик и књижевнот у Гимназији у Петровцу на Млави. - Објављене књиге: Одлагање смрти, приповетке, 1976. Браничево, Пожаревац; Ветрењак, приповетке, 2001. Апостроф, Београд; Маслачак, 2004. Апостроф, Београд, приповетка и критике о прози Мирољуба Милановића (Никола Милошевић, Стојан Ђорђић, Василије Радикић, Душан Стојковић, Миливој Анђелковић, Мирослав Радовановић, Милосав Ђалић, Срба Игњатовић, Радован Бели Марковић); Пола века ћутања, један поглед на српску прозу друге половине двадесетог века, Огледи, едиција Браничево; Писци отпора, Браничево, Пожаревац, 2012. - Награде: Прва награда Политике за кратку причу Воз 1970. Награда Дрво живота за књигу приповедака Ветрењак, Мобаров институт и Заветине, Београд 2002. Награда Госпођин вир за Пола века ћутања, Пожаревац, 2009. Прозу и књижевне критике објављивао у: Политици и Борби, затим часописима: Браничево, Багдала, Поља, Траг, Градина, Унус Мундус, Стиг, као и електронским медијима издавачке куће Заветине из Београда. Реч је, ако судимо на основу шкртих библиографских података, о писцу који није многописац и који није баш објављивао - редовно. Овај писац није излазио из простора своје општине, осим времена проведеног у војсци и на студијама. Највећи део Милановићевог живота протекао је у провинцији, тј. на релацији Крвије – Петровац. Иако је живео далеко од престонице и вирова тзв. српског књижевног живота у Србији, Милановић је на свом књижевном почетку (1970) успео да освоји прву награду Политике за кратку причу, а тридесет и девет година после тога и значајну награду Госпођин вир за „Пола века ћутања“, за књигу есеја, која је означила нов и критички поглед на савремену књижевност са наших простора после победе револуције у Југославији. Та књига је објавила новог даровитог и непоткупљивог књижевног критичара, а то је потврдила и следећа штампана књига есеја Милановића, Писци отпора. Читајући обе споменуте Милановићеве књиге са одушевљењем, можда и чезнући за појавом нових стваралачких личности критичара-писаца, можда сам, подценио приповедача Милановића на рачун писца-критичара? Али зар је то велики грех, зар је уопште грех? То је, да кажемо право, пре могла бити сметња у читању нове књиге овог писца, то јест романа Лов на висоровни... - Мирослав Лукић (из једног дужег рада...)

Истакнути пост

ИСТОК, ИСТОК. - 2008, ЗАВЕРА ЋУТАЊА, Мирољуб Милановић, стр. 26-28,

Белилски пут; залазак; фотографије ЗАВЕТИНА... Јул 2010. Исидора Секулић у антологијском огледу «Исток у приповеткама Иве Андрића...

недеља, 08. мај 2016.

Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону


Да ли би у склопу неопходног процеса децентрализације Србија требало да добије и нову престоницу, попут појединих земаља?

Република Србија без сумње спада међу земље са израженим различитостима између појединих региона унутар њихових граница. Регионалне разлике у погледу економског развоја су умногоме последица свеобухватног процеса централизације земље. Антагонизам на релацији престоница–провинција никако није нов феномен. Међутим, чињеница да је у Србији све више оних који искључиво Београд виде као место где себи могу обезбедити материјалну егзистенцију, упућује на закључак да је централизација заиста отишла предалеко. Иако је повећање концентрације становништва у граду попут Београда свакако природан и пожељан процес, оно је у великој мери појачано лошим економским стањем у унутрашњости земље. Децентрализација и подела Србије на регионе су апсолутно неопходни. Међутим, да ли би у склопу ових процеса Србија, попут појединих земаља, требало да добије и нову престоницу?
Евентуално премештање престонице би несумњиво имало како знатне економске последице, тако и известан симболички значај. Искуства држава попут Бразила и Турске потврђују овај став. Промена седишта државних институција је у овим земљама као по правилу била праћена економским бумом у до тада запостављеним подручјима. Присуство државне администрације и новостворени изузетан стратешки значај су представљали „мамац“ за привредне субјекте, чије ангажовање и инвестиције су проузроковале оживљавање тих области. Овај процес ни у најмањој мери није угрозио статус бивших
престоница. Оне су на основу свог стратешког положаја, постојеће инфраструктуре и финансијске моћи задржале позиције најважнијег  центра у земљи, без обзира што су престале да буду седиште политичких институција.
С обзиром на позитивне учинке које би оваква врста децентрализације могла донети, свакако да не треба искључити могућност да се она спроведе и у Србији једног дана. У складу с тим, логично се поставља питање који градови у Србији уистину поседују потенцијал да би могли да заузму  место политичког центра Србије?
У први план као потенцијалне алтернативе Београду свакако да искачу Нови Сад и Ниш. Нови Сад несумњиво поседује капацитете да заузме позицију нове престонице, чиме би се „разбио“ толико истицани политички, економски и друштвени централизам Београда. Сасвим је сигурно да би оваква иницијатива од појединих кругова била дочекана као атак на аутономију Војводине. Међутим, ако би премештање престонице у Нови Сад било праћено неопходном суштинском децентрализацијом Србије и пуним поштовањем Уставом загарантованих права Покрајине, такви аргументи би били потпуно неосновани. Са изузетним економским потенцијалима, географским положајем и историјом у којој је већ имао улогу политичког центра, Нови Сад, без сумње, представља сасвим логичан избор.

Нови Сад као нову престоницу препоручују економски потенцијали, географски положај и чињеница да је већ имао улогу политичког центра
Нови Сад као нову престоницу препоручују економски потенцијали, географски положај и чињеница да је већ имао улогу политичког центра

Међутим, с обзиром на економско стање у јужним деловима Србије, Ниш се можда намеће као подеснији град-кандидат. Премештање главног града у овај део земље би сасвим сигурно унело нову динамику у функционисању тих области, односно представљало би кључан чинилац у покретању развоја помало запостављеног региона. Такође, измештање престонице у град на Нишави би било од великог симболичког, па чак и од психолошког значаја. Политичке и војне институције са седиштем у Нишу би подразумевале појачано присуство државе и свакако би у одређеној мери превентивно утицале на могуће сукобе на Косову и у Прешевској долини.

Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону
Премештање престонице у Ниш би позитивно деловало на покретање развоја у економски заосталом региону

Сви претходно наведени аргументи важе и за прву престоницу модерне српске државе Крагујевац, с тим да тај град располаже додатном предношћу у односу на остале градове-кандидате. Чињеница да се он налази у самом срцу територије Србије би се у будућности могла показати од непроцењивог значаја.
Крагујевац је био прва престоница модерне српске државе
Крагујевац је био прва престоница модерне српске државе

Иако је у већини земаља случај да је највећи и најважнији град уједно и престоница, чињеница да се ствара све већи јаз између Београда и остатка Србије свакако да упућује на размишљање о овом питању. У земљи са толико израженим регионалним разликама, таква одлука би несумњиво могла допринети позитивном заокрету у њеном развоју.
Београд, као значајно тржиште и захваљујући свом положају и инфраструктури, тиме нипошто не би био онемогућен да се развија. Истанбул није изгубио позицију најмоћнијег турског града иако је престоница већ 90 година у Анкари, чиме је „пробуђена“ турска провинција а самим тим и њена економија. С обзиром на неспорне позитивне и готово минималне негативне последице које би оваква врста одлуке произвела, ова идеја је несразмерно мало заступљена у српској јавности. Ипак, због крајње неизвесне будућности Србије и њене прошлости препуне судбоносних одлука, немогуће је искључити могућност да она једног дана буде и остварена.
        = преузет чланак, СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ :  Горан Батиница

Нема коментара:

Постави коментар

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |