Реална књижевна критика

Реална књижевна критика
Пола века ћутања

Translate

Претражи овај блог

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ
Председник заћута, хартије су учиниле утисак јер су неумољиве, начелник Тајне службе, иако у боловима, био је задовољан што је Председнику задао бар један ударац, Има и за то лека, проговори мајор Дугоухи, Ватра и подметнути други папири у којима цветају руже и певају славуји, О, за то си ти мајстор, одврати Гвозден, Али папири су свуда а добар тумач неће да промаши, Председник је слушао разговор и очито уживао у свађи два љута противника, Сад ми је јасно зашто Капиталац, проговори генералмајор Мојсило, Капитал је ту суштина и ти га тајно гомилаш, у свакој општини Капиталац, е, то је стварно много, а оно ац то је наставак, чиста камуфлажа, спремао си се ти Председниче и за те црне дане, јетко рече генерал Мојсило, Па шта, обрецну се Председник, Ми смо материјалисти и атеисти, морамо логички све да предвидимо па и такву могућност коју ти претпостављаш, побуну и пропаст, а капитал то може да заустави.... (....) - Мирољуб Милановић ЛОВ НА ВИСОРАВНИ :роман . – Мало Црниће : Удружење књижевника Србије, Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“, 2015. – 166 стр.; 21 цм.. (Едиција Стишки књижевни клуб; књ. 27). - 1. Овом раду није потребан други увод, можда, до овај гломазни цитат, јер би сваки други био околишење и непотребно паметовање. Цитат је преузет из поглавља „ЛОВ“, стр. 141 – 144. О каквом је лову реч – о оном најгрозоморнијем кроз векове, о лову већ уловљених. Овај кратки роман је написао писац Мирољуб Милановић рођен 1947. у Крвију код Петровца на Млави. Завршио Филолошки факултет у Београду, група за српски језик и књижевност. Предавао Српски језик и књижевнот у Гимназији у Петровцу на Млави. - Објављене књиге: Одлагање смрти, приповетке, 1976. Браничево, Пожаревац; Ветрењак, приповетке, 2001. Апостроф, Београд; Маслачак, 2004. Апостроф, Београд, приповетка и критике о прози Мирољуба Милановића (Никола Милошевић, Стојан Ђорђић, Василије Радикић, Душан Стојковић, Миливој Анђелковић, Мирослав Радовановић, Милосав Ђалић, Срба Игњатовић, Радован Бели Марковић); Пола века ћутања, један поглед на српску прозу друге половине двадесетог века, Огледи, едиција Браничево; Писци отпора, Браничево, Пожаревац, 2012. - Награде: Прва награда Политике за кратку причу Воз 1970. Награда Дрво живота за књигу приповедака Ветрењак, Мобаров институт и Заветине, Београд 2002. Награда Госпођин вир за Пола века ћутања, Пожаревац, 2009. Прозу и књижевне критике објављивао у: Политици и Борби, затим часописима: Браничево, Багдала, Поља, Траг, Градина, Унус Мундус, Стиг, као и електронским медијима издавачке куће Заветине из Београда. Реч је, ако судимо на основу шкртих библиографских података, о писцу који није многописац и који није баш објављивао - редовно. Овај писац није излазио из простора своје општине, осим времена проведеног у војсци и на студијама. Највећи део Милановићевог живота протекао је у провинцији, тј. на релацији Крвије – Петровац. Иако је живео далеко од престонице и вирова тзв. српског књижевног живота у Србији, Милановић је на свом књижевном почетку (1970) успео да освоји прву награду Политике за кратку причу, а тридесет и девет година после тога и значајну награду Госпођин вир за „Пола века ћутања“, за књигу есеја, која је означила нов и критички поглед на савремену књижевност са наших простора после победе револуције у Југославији. Та књига је објавила новог даровитог и непоткупљивог књижевног критичара, а то је потврдила и следећа штампана књига есеја Милановића, Писци отпора. Читајући обе споменуте Милановићеве књиге са одушевљењем, можда и чезнући за појавом нових стваралачких личности критичара-писаца, можда сам, подценио приповедача Милановића на рачун писца-критичара? Али зар је то велики грех, зар је уопште грех? То је, да кажемо право, пре могла бити сметња у читању нове књиге овог писца, то јест романа Лов на висоровни... - Мирослав Лукић (из једног дужег рада...)

Истакнути пост

ИСТОК, ИСТОК. - 2008, ЗАВЕРА ЋУТАЊА, Мирољуб Милановић, стр. 26-28,

Белилски пут; залазак; фотографије ЗАВЕТИНА... Јул 2010. Исидора Секулић у антологијском огледу «Исток у приповеткама Иве Андрића...

петак, 03. март 2017.

RITMOVI 3 / Miodrag Stanisavljević

1989

                                                                                      za M. I.

Umesto predgovora

Pročitavajući, posle četiri godine, neke rečenice neprozirne slikovnosti, odjednom se nalazim u kretanju kužnih tasova onog trenutka: nemoć, plava, grlena, jamstvo je da se ne varam.
Jedan događaj moguće je obnoviti u sebi samo ako postoji približan zapis njegovih dahova.
(Beleška od 18. juna 1984)


Кад смо давали годину  дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (1)

Autoportreti

Uistinu, teško je odrediti čas
kad se samoposmatranje preobraća
u pogled nekog neodređenog
usmeren na nekog neizvesnog.
Vremenom, sve to postaje ogavno.
Položio sam ruku na spolovilo oveštale ljubavnice
i malo sam se primirio. Dok spava
lepim - ne bez tmolog užitka -
na njeno lice dar
neiscrpnog prilagođavanja drugima.
U zemlji opustošenoj delovanjem Cetvrtog Demona
(vidi mazdaističko učenje)
nije ti, uostalom, loše onoliko koliko ti nije dobro.
Gubavost svog položaja koristiš kao podesan okvir
za odloženost »ja«.
Kao što Cigančice iz Višnjice
s razumevanjem nose svoje sise... Sta: kao?
U uvek istom uglu koji noga u kolenu
pravi pred uron u san
živi trooki pauk.
Glatkoća semenke, crne, između jagodica.
Pojačavam stisak i ona se zariva pravo u pogled
drečavog ništa. Odjednom mi postaje vidna
putanja zelene kuglice koja je pala i otkotrljala se
u nenađenš ima tome sedam dana.

2.
Peskovi nii cure iz cipela:
septembar.
U prigradskim autobusima
radnici spavaju vratova svinutih
k'o maslačci.
Osetljivost koju ponovo stičem u starim kućama
u novim kućama prema senkama
šapuće mi:
ludilo je kao pripremljen vatromet,
treba samo da se pripali.
U samoj ovalnosti zrnevlja
ugrađeno je nagnuće
ka rasipu, bekstvu:
uvek nekoliko zrna
opirući se jedno o drugo
utekne sa šake mojoj gladi.
Gledajući sebe kroz levak
(prilično krasna zabava!)
otkrivam ispod godina
jedan porozni pokret desne rni šape.
I umetnosti umiranja stran
kako bedno, u snu o besmislenom gestu,
skončava ovaj stvor.

3.
Nike vezuje »Nike«.
Prozračni prsti
kadri tek da prebiru po žilicama
mošnica.

Šta traži ovde?
Majstori su juče podivljali,
po pustarama kriju lica bez tetiva;
a i viskovi njini, spušteni niz zidove,
poravnavaju se s linijama dalekih brda.

Pretponoćja uviru jedno u drugo.
Bakarna narukvica
dovodi mi iz sveniira
krugove-otpadnike.
A evo i lepahne mi prijateljice kiše
- iz neposrednosti neke, malo iskošene, pravo u prvi san.
I opet oluk zasvira poletno al samo
dok ne sastavi se  niz.  Ovaj mesec
bio je toliko voden, u uglovima terase
izrasle su kolonije gljiva
Poslednjih meseci bacio sam se na izirrišljanje Nad-Gljive
čija bi bujnost nenadmašna poticala
 iz opšte zatomljenosti.
Ništa voda, ništa vazduh.

Nike igra bratiji iz Agitpropa.

исто, - Кад смо давали годину  дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (2)


4.
Stanisavlevich. Jedan iz Geteborga
izgovara to kao da hoda po algastom kamenju.
Savom plove ptičije grane, u mulju pregorele sijalice.
Na Mostu Bratstva i Jedinstva čekao sam autobus.

Grupice ljudi oblikovane talasom Velikog Skučavanja.
No, darovane su im lepe međusobice,
male zelene međusobice.
Imaju posla za ceo vek.
(Zovu to originalnim oblikom Društvenog Ustrojstva.)

Naletna samouverenost mladih. Moja skvrčavajuća zavist.
Ali, lako ću s njima.
Dovoljno je šibicom u njihovim žlezdama
upaliti vrevu sviđanja-nesviđanja
i - hajdmo dalje.

Jedne od osamdesetih kad smo se svi mnogo susretali
i međusobno bili lako iscrpivi
bila je jedna muzika koje nikako da se setim:
ostaje uklještena između dve moje pomisli.

Premor, sin haosa.
Uzlazim polako uz beogradski breg
s lakim zapaljenjem očiju
- posledica dodira sa sluzi jedne mlade Gorgone.

Исто. Кад смо давали годину  дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (3)


5.
Nekoliko knjižica u rasipu (loš lepak, truo konac).
Načičkan akupunkturnim iglama
gledam se s buba-rusom
svesnom osujećenosti mojih pokreta.
Razumevanje, veli, poraza
otužno je kao i ushit pobedioca.
Na rubu mojih najcnjih predviđanja
baš ono Pa-Neće-Valjda
stasalo je i ojačalo.
U toku su, kažu, Promene Sastava. Koje usisavaju
osobenog složaja susede nam.
Eno ih izdvajaju se.
Kako li određeni soj oseti zov
svog poretka? Tajna pripadanja neiscrpiva je.

Snaga dušina (ona koja se meri u snovima)
nešto je uvećana:
ne padam niz zidove više onako hrlo.
Koža ima svoje posebne tlapnje:
zmeje crne uvij,
sasip mekan preko ruba,
vodi u peštere Sodomije.


        = izvor: Miodrag Stanisavljević PESME: Sabrana dela 1, RESPUBLICA: Informatika, Beograd, 2006. (Priredio Dobrivoje Stanojević). – str.  201-204.

Isto. Кад смо давали годину  дана нашем Михаилу, почетком фебруара 2017. (4)

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |