Реална књижевна критика

Реална књижевна критика
Пола века ћутања

Translate

Претражи овај блог

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ
Председник заћута, хартије су учиниле утисак јер су неумољиве, начелник Тајне службе, иако у боловима, био је задовољан што је Председнику задао бар један ударац, Има и за то лека, проговори мајор Дугоухи, Ватра и подметнути други папири у којима цветају руже и певају славуји, О, за то си ти мајстор, одврати Гвозден, Али папири су свуда а добар тумач неће да промаши, Председник је слушао разговор и очито уживао у свађи два љута противника, Сад ми је јасно зашто Капиталац, проговори генералмајор Мојсило, Капитал је ту суштина и ти га тајно гомилаш, у свакој општини Капиталац, е, то је стварно много, а оно ац то је наставак, чиста камуфлажа, спремао си се ти Председниче и за те црне дане, јетко рече генерал Мојсило, Па шта, обрецну се Председник, Ми смо материјалисти и атеисти, морамо логички све да предвидимо па и такву могућност коју ти претпостављаш, побуну и пропаст, а капитал то може да заустави.... (....) - Мирољуб Милановић ЛОВ НА ВИСОРАВНИ :роман . – Мало Црниће : Удружење књижевника Србије, Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“, 2015. – 166 стр.; 21 цм.. (Едиција Стишки књижевни клуб; књ. 27). - 1. Овом раду није потребан други увод, можда, до овај гломазни цитат, јер би сваки други био околишење и непотребно паметовање. Цитат је преузет из поглавља „ЛОВ“, стр. 141 – 144. О каквом је лову реч – о оном најгрозоморнијем кроз векове, о лову већ уловљених. Овај кратки роман је написао писац Мирољуб Милановић рођен 1947. у Крвију код Петровца на Млави. Завршио Филолошки факултет у Београду, група за српски језик и књижевност. Предавао Српски језик и књижевнот у Гимназији у Петровцу на Млави. - Објављене књиге: Одлагање смрти, приповетке, 1976. Браничево, Пожаревац; Ветрењак, приповетке, 2001. Апостроф, Београд; Маслачак, 2004. Апостроф, Београд, приповетка и критике о прози Мирољуба Милановића (Никола Милошевић, Стојан Ђорђић, Василије Радикић, Душан Стојковић, Миливој Анђелковић, Мирослав Радовановић, Милосав Ђалић, Срба Игњатовић, Радован Бели Марковић); Пола века ћутања, један поглед на српску прозу друге половине двадесетог века, Огледи, едиција Браничево; Писци отпора, Браничево, Пожаревац, 2012. - Награде: Прва награда Политике за кратку причу Воз 1970. Награда Дрво живота за књигу приповедака Ветрењак, Мобаров институт и Заветине, Београд 2002. Награда Госпођин вир за Пола века ћутања, Пожаревац, 2009. Прозу и књижевне критике објављивао у: Политици и Борби, затим часописима: Браничево, Багдала, Поља, Траг, Градина, Унус Мундус, Стиг, као и електронским медијима издавачке куће Заветине из Београда. Реч је, ако судимо на основу шкртих библиографских података, о писцу који није многописац и који није баш објављивао - редовно. Овај писац није излазио из простора своје општине, осим времена проведеног у војсци и на студијама. Највећи део Милановићевог живота протекао је у провинцији, тј. на релацији Крвије – Петровац. Иако је живео далеко од престонице и вирова тзв. српског књижевног живота у Србији, Милановић је на свом књижевном почетку (1970) успео да освоји прву награду Политике за кратку причу, а тридесет и девет година после тога и значајну награду Госпођин вир за „Пола века ћутања“, за књигу есеја, која је означила нов и критички поглед на савремену књижевност са наших простора после победе револуције у Југославији. Та књига је објавила новог даровитог и непоткупљивог књижевног критичара, а то је потврдила и следећа штампана књига есеја Милановића, Писци отпора. Читајући обе споменуте Милановићеве књиге са одушевљењем, можда и чезнући за појавом нових стваралачких личности критичара-писаца, можда сам, подценио приповедача Милановића на рачун писца-критичара? Али зар је то велики грех, зар је уопште грех? То је, да кажемо право, пре могла бити сметња у читању нове књиге овог писца, то јест романа Лов на висоровни... - Мирослав Лукић (из једног дужег рада...)

Истакнути пост

ИСТОК, ИСТОК. - 2008, ЗАВЕРА ЋУТАЊА, Мирољуб Милановић, стр. 26-28,

Белилски пут; залазак; фотографије ЗАВЕТИНА... Јул 2010. Исидора Секулић у антологијском огледу «Исток у приповеткама Иве Андрића...

субота, 27. јун 2015.

"Дон Гиљермо Аполинер", "прималац непознат".

БЕРЛИН - Разгледница са потписом у виду цртежа Пабла Пикаса продата је на аукцији у Немачкој за астрономских 166.000 евра. 
"Ниједна разгледница није постигла овако високу цену", тврде у аукцијској кућу Гертнер из Штутгарта.
Купац, амерички колекционар чије име није познато, купио је разгледницу лицитирајући путем телефона.
Разгледницу са панорамом из ваздуха јужног француског града По, Пикасо је послао свом пријатељу, куму и чувеном песнику Гијому Аполинеру 5. септембра 1918. Али, уместо да напише неколико речи, шпански мајстор је нацртао цртеж који се, према Гертнеру, може сврстати у сликареву кубистичку фазу.
Разгледница никада није стигла на Аполинерову адресу. Наиме, Пикасо ју је адресирао на шпанском, написавши "Дон Гиљермо Аполинер", што је било довољно да је париска пошта врати пошиљаоцу уз напомену да је "прималац непознат".
Неколико месеци наком слања разгледнице, Аполинер је умро од шпанског грипа.


Пикасова разгледница продата за 166. 000 евра | Занимљивости | Novosti.rs

четвртак, 11. јун 2015.

XI КОНКУРС ЗА КРАТКУ ПРИЧУ ЧАСОПИСА „АКТ“

     ( – и з б о р – ) Из  нових  српских књижевних часописа (по избору ур. "Заветина")
(....)

Гордана Смуђа
СЕМЕ

     Из коре бундеве сасушене на дечјој колевци испало је семе
     И то семе старо ко-зна-колико.
     Пала је киша и натопила старо семе, а оно је постало нова бундева и то бундева која је случајно расла поред дрвета од ког су касније направили још једну колевку. Не знам како, али и на овој колевци стајала је стара бундева из које се баш спремало да испадне семе.


СЛУЧАЈНИ ЗЛОЧИНИ

     Сматрам да она никада није разумела ствари које је радила и дела која је стварала.
     Једне ноћи, по причи, нестала је и од тада је нико није видео.
     У затвору је и вероватно покушава да се сети (не)дела које је починила и разлога за то.


Славко Мали
КАЈСИЈА

     Кајсија је израсла крај бунара. Прекрила га већ својом крошњом.
     Лети узри воће и пожути. Онда пада у бунар и нестаје. Нико се никад није запитао куда.
     Нико није ни вадио воду, па није могао да примети.
     На том салашу и не живи нико.
     Само бунар.
     И кајсија чији плодови сваког лета нестају у њему...


Живорад Стојановић
ПРИЧА О ПРИЧИ

     Прича исприча себе: без речи, без гласа, без слова.

ОБЛИКОВАЊЕ

     Ноћу се обликује један нов град, који са свитањем бледи и сасвим нестаје.


Слободан Симеуновић
ЈЕСЕН

     Глупи пси су поново лајали касно у ноћ.
     Слабо спавам у последње време.
     Сто педесет четврта киша ове године, с прозора осећам јесен како се благо смеши...
     „Још мало, па си мој.“
     Спремио сам конопац, дрво сам већ одавно изабрао.


        = извор, књ. часопис АКТ, новембар 2014, стр.  31-32

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |