Реална књижевна критика

Реална књижевна критика
Пола века ћутања

Translate

Претражи овај блог

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ
Председник заћута, хартије су учиниле утисак јер су неумољиве, начелник Тајне службе, иако у боловима, био је задовољан што је Председнику задао бар један ударац, Има и за то лека, проговори мајор Дугоухи, Ватра и подметнути други папири у којима цветају руже и певају славуји, О, за то си ти мајстор, одврати Гвозден, Али папири су свуда а добар тумач неће да промаши, Председник је слушао разговор и очито уживао у свађи два љута противника, Сад ми је јасно зашто Капиталац, проговори генералмајор Мојсило, Капитал је ту суштина и ти га тајно гомилаш, у свакој општини Капиталац, е, то је стварно много, а оно ац то је наставак, чиста камуфлажа, спремао си се ти Председниче и за те црне дане, јетко рече генерал Мојсило, Па шта, обрецну се Председник, Ми смо материјалисти и атеисти, морамо логички све да предвидимо па и такву могућност коју ти претпостављаш, побуну и пропаст, а капитал то може да заустави.... (....) - Мирољуб Милановић ЛОВ НА ВИСОРАВНИ :роман . – Мало Црниће : Удружење књижевника Србије, Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“, 2015. – 166 стр.; 21 цм.. (Едиција Стишки књижевни клуб; књ. 27). - 1. Овом раду није потребан други увод, можда, до овај гломазни цитат, јер би сваки други био околишење и непотребно паметовање. Цитат је преузет из поглавља „ЛОВ“, стр. 141 – 144. О каквом је лову реч – о оном најгрозоморнијем кроз векове, о лову већ уловљених. Овај кратки роман је написао писац Мирољуб Милановић рођен 1947. у Крвију код Петровца на Млави. Завршио Филолошки факултет у Београду, група за српски језик и књижевност. Предавао Српски језик и књижевнот у Гимназији у Петровцу на Млави. - Објављене књиге: Одлагање смрти, приповетке, 1976. Браничево, Пожаревац; Ветрењак, приповетке, 2001. Апостроф, Београд; Маслачак, 2004. Апостроф, Београд, приповетка и критике о прози Мирољуба Милановића (Никола Милошевић, Стојан Ђорђић, Василије Радикић, Душан Стојковић, Миливој Анђелковић, Мирослав Радовановић, Милосав Ђалић, Срба Игњатовић, Радован Бели Марковић); Пола века ћутања, један поглед на српску прозу друге половине двадесетог века, Огледи, едиција Браничево; Писци отпора, Браничево, Пожаревац, 2012. - Награде: Прва награда Политике за кратку причу Воз 1970. Награда Дрво живота за књигу приповедака Ветрењак, Мобаров институт и Заветине, Београд 2002. Награда Госпођин вир за Пола века ћутања, Пожаревац, 2009. Прозу и књижевне критике објављивао у: Политици и Борби, затим часописима: Браничево, Багдала, Поља, Траг, Градина, Унус Мундус, Стиг, као и електронским медијима издавачке куће Заветине из Београда. Реч је, ако судимо на основу шкртих библиографских података, о писцу који није многописац и који није баш објављивао - редовно. Овај писац није излазио из простора своје општине, осим времена проведеног у војсци и на студијама. Највећи део Милановићевог живота протекао је у провинцији, тј. на релацији Крвије – Петровац. Иако је живео далеко од престонице и вирова тзв. српског књижевног живота у Србији, Милановић је на свом књижевном почетку (1970) успео да освоји прву награду Политике за кратку причу, а тридесет и девет година после тога и значајну награду Госпођин вир за „Пола века ћутања“, за књигу есеја, која је означила нов и критички поглед на савремену књижевност са наших простора после победе револуције у Југославији. Та књига је објавила новог даровитог и непоткупљивог књижевног критичара, а то је потврдила и следећа штампана књига есеја Милановића, Писци отпора. Читајући обе споменуте Милановићеве књиге са одушевљењем, можда и чезнући за појавом нових стваралачких личности критичара-писаца, можда сам, подценио приповедача Милановића на рачун писца-критичара? Али зар је то велики грех, зар је уопште грех? То је, да кажемо право, пре могла бити сметња у читању нове књиге овог писца, то јест романа Лов на висоровни... - Мирослав Лукић (из једног дужег рада...)

Истакнути пост

ИСТОК, ИСТОК. - 2008, ЗАВЕРА ЋУТАЊА, Мирољуб Милановић, стр. 26-28,

Белилски пут; залазак; фотографије ЗАВЕТИНА... Јул 2010. Исидора Секулић у антологијском огледу «Исток у приповеткама Иве Андрића...

недеља, 23. јул 2017.

Све је друкчије него у кошници / Белатукадруз



ЗОНА ПРЕЛИВАЊА, 1


1

Убио сам две бубашвабе,
а на стотину их је умакло истовремено.
Оне су измилеле из пукотина,
као моје помисли пред спавање.

Јавила се нова Зона преливања.
И Неред.
Неред је већи од човека.
И Отпад.
Они све надрастају.

Убио сам две бубашвабе,
утисак с путовања укрштао се
са кришкама пресне свакодневнице.
Пребацила је ногу преко ноге
женка риђег медведа. Печати на бутинама
и поруке неиспеглане кошуље нуде
повод за истраживање Пакла Града.
Ишчекујем. Мамим оне помисли
што су се повукле брже од бубашваба
у своје мрачне коморе.

(Лабудово брдо, 24. јуни 1996. Око 24 ч.)


2

Каменчић по каменчић - мозаик.
Пустиња се повлачи полако
- неописива пустиња,
потискује је раскошна оаза,
мутан извор који се бистри,
њакање камила, узвици бедуина.
Пустињу осваја Реч. И Мелодија.
Шавољи скуване кафе.

Брдо цигарета.
Сенке дрвећа заклонивши поглед у даљ,
распрострле су циметаст тепих, и по њему
ходају бешумно дани туробни , сложени
као цигле. Сквер са каубојским салуном.
Речи су као семење. Из њих клија
Вечност. Бујна вегетација која савлађује
шљунак, потискујући га на маргине.
(Као писци који одбијају да буду писци
горки полет књижевних натуршчика.)

Смарагдне воде блистају усред оаза.

Пустињу је стварао ђаво.
И Пролазност, изгледа. Права пустиња
пуна врелог песка. Хватање отровница
голим рукама. Змија је измицала
иза картонских кутија и ројти паучине
и јаре наступајућег лета.

Пустиња је почињала после загрљаја.
На крају пустиње је била - шума,
а у шуми, шумска вила, нацерена.

(26. август 1996. Око 22 ч.)

Један печки спруд


3

Чему овај прут?
Да шиба?
Да шиба моју леност?
Одлагање?
Пробудили су ме. Громови.
Пчела, сударајући се
са прозорским стаклом.
Имам прут, али нећу убити пчелу.


4

Све је друкчије него у кошници.
Мед је сложен у саће
до врха кошнице.
И памћење је сложено
на сличан начин.
Тамо где почињу багремове шуме,
памћење има свој кованлук.

Цедити памћење? Није ли то еуфемизам?

Песма у настајању шибана прутом
као ивањско цвеће олујним ветром,
враћа се, као клатно, облацима.
У амбисима двоструких огледала
сећање је сложено у памћењу.

У геометрији саћа.

Облаци су се спустили на брдо,
вране на багремаре.
Корачају кроз сећање
мртви - живи
лакоћом лахора.

Чему овај прут?
И мазохизам?
Ту је центрифуга
да одвоји мед од саћа...


(1. септембар 1996. Око 12 ч.)

      = извор: Из необјављених стихова српских песника

Белатукадруз, лето, 2017.

субота, 22. јул 2017.

Bačije u Boljetinu

Ако не будете у добром духовном стању тешко ћете издржати

JEZIVE TAJNE ILUMINATA - Skeleti su ugrađivani novi most !?

Milan Vidojević - PREUZIMANJE DUHOVNOG SVETA -Posle neobičajene promene...

PRVI VELIKI POSAO ANE BRNABIC: Vraca se sa punim dzakom para!

Посао и духовни живот



Објављено је 24.04.2017.
Старац Пајсије светогорац Поуке том четврти

КАПЛАРСКО КОЛО / Александар Лукић



Александар и Мирослав Лукић (јул 2017, сеоска кућа Лукића у Мишљенмовцу, снимак Бранке Веддер)


КАПЛАРСКО КОЛО


Раскречене жабе затекох у маслинасто 
кожним шињелима маскиране - сијају 
као углачане панталоне на војничком туру;
ти неформални шестари са држаља црних 
грана поврх воде, пред сумрак крекећу - 
оду за одом у моју част, моји једини навијачи 
од малена, током лета, пумпају балончиће 
крај образа, па испуштају ваздух. Само тако.

Помешани тонови трубе и саксофона истовремено:
капларско коло – музицира пук. Тачно у такт.

На тренутак балончићи, стиче се утисак,
личе на зреле беле дудињке кад пробијају из лишћа,
са ситним тачкицама младежа по себи.

Оних дана, кад риба није гризла,
слушао сам ту посвећену арију, напољу,
јер, узалуд излазисмо на реку: а песма се није дала.
На неки начин, да није који вилин коњиц слетео 
плав као мастило, на пропутовању поред нас, 
на врх удила, успавали би смо се од досаде. Јадан свет.

Свет затечен спуштених гаћа. 
У недобу, надобудан, то сам већ рекао.

Жабе увек гризу црну муву
натакнуту на удицу. Врстан мамац 
за водоземца. Али, такав лов не упражњавам.

Држим до жабљег певања.
На неки начин делим ту судбину.

Но, деси се: доконих попова одвајкада има,
да искорењују весела земна створења. Тако, 
жабац скочи кроз ваздух да улови муву, а оно, 
олимпијски атлета, нађе се на постољу упецан. 
Овенчан одличјем одвећ бедним – виси обешен.

Ево у овом посве обредном часу, за поезију, 
жабљи пример гони ме да мислим на дечаке
што су по снежном сеоском путу некад
купили у лимену кофу коњску балегу.

Ко је имао срећу од дечака да иде за штајерцима 
у рану зору, могао је скупити из цуга пуну кофу: 
златне јечмене ваљушке. Слушајући коње како фркћу.
Пушила се балега у дечјим рукама.
Пушила неко време из кофе до куће.

Очеви користе нељудску силу снаге, ко њихови очеви,
кад гоне на јутарњу робију: скупљања коњских ваљушака.

Брежуљци златних остава балеге на путу,
чекаше мене будућег песника, као путокази за живот,
обележивши ме на тај начин у мојој генерацији. 

Један стари жабац са површине воде, стара кука – 
као споменик св. Саве због угледа свеца 
у бронзи ливен, гледа ме деценијама право у очи.

У тамном виру једва успевам да уочим свој одраз:
камо је нестао живот, пођох ли путем за њим?

Profesor Spasoje Vlajić - Astralni letovi - Rtanj je jedinstvena planina...

недеља, 09. јул 2017.

МОЛИТВА О. ЈУСТИНА СВ. АРХАНГЕЛУ МИХАИЛУ



Објављено је 17.11.2012.
Опис: Молитва Оца Јустина Светом Архангелу Михаилу
Музика: Херувимска Песма, Стеван Стојановић Мокрањац

Унутрашња несређеност и спољашњи изглед



Објављено је 08.04.2017.
Старац Пајсије светогорац Поуке Том први

Старац Клеопа се обраћа Србима



Објављено је 21.12.2008.
Будите са нама и на фејсбуку:
https://www.facebook.com/PravoslavniC...

Да ли се душа брзо исцељује

Хвала Богу на патњи - Румунски старци (HD)





Објављено је 30.10.2014.
Господ нам није рекао да ће на овоме свету бити све савршено већ да нас чекају искушења, притисци, муке и патње, а тамо награда. Ако будемо послушни светим оцима онда ће нас Господ наградити јер ко се повинује оцима православља тај слуша Бога.

Будите са нама и на фејсбуку:
https://www.facebook.com/PravoslavniC...

Otac Tadej : "Puna Glava Planova I Želja"



Објављено је 29.04.2017.
Отац Тадеј : " Пуна Глава Планова И Жеља "
Duhovne i svetovne pouke.
Духовне и световне поуке.
https://en.wikipedia.org/wiki/Elder_T...
OkO 2017

Otac Tadej : Beseda



Објављено је 04.05.2016.
Otac Tadej (19. oktobar 1914 — 13. april 2003), rođen kao Tomislav Štrbulović, bio je poznati srpski iguman koji je napisao poučnu knjigu „Kakve su ti misli, takav ti je i život“ u kojoj govori o duhovnom životu. Bio je iguman manastira Vitovnica od 14. aprila 1962. do kraja marta 1972. godine.
Otac Tadej rođen je 1914. godine u selu Vitovnica u zemljoradničkoj porodici. Zamonašio se 1935. godine u manastiru Gornjaku. 14. jula iste godine bio je rukopoložen u čin jerođakona. U čin jeromonaha rukopoložen je 3. februara 1938. godine u manastiru Rakovica. U čin igumana proizveden je 1949. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu.



Отац Тадеј - сузе на велику среду 01.05.2013. HD

OTVORIO VRATA KUĆE KOJA JE BILA NAPUŠTENA 30 GODINA: Zanemeo je zbog OVO...





Објављено је 06.07.2017.
Jedan čovek rešio je da kuću koja je već 30 godina stajala napuštena u kanadskoj provinciji Ontario ovekoveči objektivom svog fotoaparata.

Ovca i jagnje su pasli kada se OTVORILA ZEMLJA I PROGUTALA IH

Reportaža Rtanj

Сахрана Оца Тадеја у манастиру Витовница 15.04.2003.г.

Otac Tadej 1990. godina - Manastir Vitovnica





Објављено је 01.01.2011.
Страница посвећена Оцу Тадеју на фејсбуку:
https://www.facebook.com/OtacTadej

Otac Tadej : Sustina Života je Živeti sa Bogom





Објављено је 04.05.2016.
Otac Tadej (19. oktobar 1914 — 13. april 2003), rođen kao Tomislav Štrbulović, bio je poznati srpski iguman koji je napisao poučnu knjigu „Kakve su ti misli, takav ti je i život“ u kojoj govori o duhovnom životu. Bio je iguman manastira Vitovnica od 14. aprila 1962. do kraja marta 1972. godine.
Otac Tadej rođen je 1914. godine u selu Vitovnica u zemljoradničkoj porodici. Zamonašio se 1935. godine u manastiru Gornjaku. 14. jula iste godine bio je rukopoložen u čin jerođakona. U čin jeromonaha rukopoložen je 3. februara 1938. godine u manastiru Rakovica. U čin igumana proizveden je 1949. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Из смрти у живот - Iz smrti u život





Објављено је 27.02.2014.
Смрт. Неминовно чека све људе. Долази и куца на врата живота свакога човека. Али ми, ипак, упорно одагнавамо и саму помисао на њу. Кажемо: „Важно је данас, сада и овде, а после како год буде. Док траје, нека траје! Уживај, једи, пиј, весели се...“ Но, да ли је тако, јер, пред нама се отвара мноштво питања која нас плаше и узнемиравају: Шта је то смрт? Да ли се њоме завршава, наставља или, можда, тек почиње живот? Куда иду душе умрлих? Постоји ли рај и пакао? Где ће припасти моја душа?

С НАМА БОГ: Тајна смрти





Објављено је 13.01.2017.
Од времена првих цивилизација, људи су веровали у бесмртност душе. С тим у вези, јављала су се разна учења о њеној сеоби (реинкарнацији), која су и данас актуелна. Долазак Господа Христа објављује до тада непознату, радосну вест о Царству небеском за све људе, који одаберу да Га следе. Како Свети Владика Николај сагледава хришћанско веровање у вечни живот, у емисији „С нама Бог“ објашњава протонамесник Бранко Чолић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице у ваљеву

Elena Jovceska Praznik mi e na dusata

Jovan Deretic o istoriji Srba i Rusa deo II

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |