ПРЕД СВЕЧАНУ ПРОПАСТ СВЕТА
Наиђу тако неки дани,
непредвиђени, мутни. Усијани.
Изнутра гурани, прикрадајући се као жбири.
Наиђу тако, као силеџије, отровани,
тмурни ко небо, натекли ко пришт
- тамо где куљају нечисти духови. Вампири.
Наиђу као неко старо проклетство
што тера своје до деветог колена.
Подмукло, са снагом већом од пара волова,
од лавине снежне, од земљотреса.
Наилазе неумољивији од судбине неумитне,
тешки ко пресуда Усуда, Небеса.
Наиђу кад је човек, слаб и рањив.
Дочекају трен - кад се баксузлуци сустижу.
Сутон јесењи, кад јазови душе хуче.
Помешају у човеку оно давно и оно од јуче.
И могу да буду добар увод некој увертири
дубоким вировим из којих излазе вампири.
Такви су дани између бројева 888 и 666.
Између уметности махагонија и ништавила.
Узалуд расађујеш трешње, јабуке, млади брест.
Узалуд поеме, романи. Помане. Ниче из жира
нешто кад му дође клијање, из ДНК, свемира -
тамо где нема довијања, ни вампирица и вампира.
Јесу ли то дани и сутони митарења
задани као обнова живота и раздобље парења?
Или заседе Сатанаила и следбеника, којима
треба твоја крв, човече, за њихова варења?
Научници би да калеме храст, клицу жира,
јер су прешли под власт палих анђела, вампира.
Наиђу такви дани вењења, кад човека све дира,
кад небесима предвече Аждаја стоглава парадира.
Кад ведри и облачи командант војске нових кумира.
Кад пијане репоње на крвавим и мрачним сеансама
лочу крв деце и невиних, попут творова и вампира.
Твојом крвљу и слабошћу се хране, човече,
монструми из тунела, машине без душе, рђе!
Клонули брате, обамрла сестро, - мили роде!
Хране се вашим страхом. Црне наказе, шешири.
У смрт полагану милионе и милијарде воде
легије Немилог анђела, и помоћници. Вампири...
3. 11.2021.
Нема коментара:
Постави коментар