ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |

недеља, 24. мај 2015.

Књижевна елита, иронија и лаж (најкраћи могући увод) / Бела Тукадруз

Шта је књижевна елита?1
Одговорити на ова питања искрено и истинито, значи заронити
у суштинско питање српске културе и поезије 20. века, српског
друштва у целини. Да ли је српска душа имала свој Рај и где је он?
У књижевности авангардних песника, и њихових наследника?
У поезији Марка Ристића, Александра Вуча, Оскара Давича, Душана Матића, Васка Попе, Миодрага Павловића, Стевана Раичковића, Ивана Лалића? У романима Добрице Ћосића, Михаила Лалића? (...)
Не. То је књижевност - најгрубље али и најтачније речено
- "комунистичког раја".
Највећи део књижевног прегалаштва друге половине 20. века
припада регионима књижевности "комунистичког раја" - од Ђиласа, Бранка Ћопића и Скендера Куленовића, Добрице Ћосића, Танасија Младеновића, до Светлане Велмар - Јанковић, Матије Бећковића, Рајка Петрова Нога, Мирослава Максимовића...
Нико од њих није богоносац и христоносац земље српске.
Сви су дошли из региона Царства ћесаревог.
И немају никакве везе са Рајем, јер Рај је нешто друго,
остварено Еванђеље, доживљено Еванђеље.
Ако је српска душа имала свој Рај у 20. веку онда је он
најсавршеније изражен у лицима Николаја Велимировића и оца
Јустина.
Рај српске душе је другде, у сваком српском подвижнику,
усамљенику, исповеднику, у сваком праведнику.
Отац Јустин, који је несумњиво постао рај за измучену српску
душу - проживео је живот, старост као изгнаник и заточеник једног српског манастира. Нешто слично и горе, болније, догодило се са Николајем Велимировићем.
Све то време излазиле су књиге, без раја и рајских чари, али
су хваљене, прехваљене. Излазила су изабрана и сабрана (не)дела...
Понеке су од тих књига дотицале пакао њихових твораца и
пакао народа. Али нико од тих писаца, колико нам је познато, није се питао како да пакао претвори у рај. То се могло, али када би понеки писац покушао да истера из себе све грехе, све пороке, све демоне, а усели у своју душу еванђелска добра, еванђелске подвиге, еванђелске силе. Нема тога - у оном главном току српске књижевности друге половине 20. века! Било је нечег другог, пакла, страха, налик на лудило, демократизма српских писаца...

Нема коментара:

Постави коментар

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"