Tri haikua / Jadran Zalokar

mimoisle se s ljetom
dvije djevojcice
na koturaljkama

ljetni dan -
starac podupire hod
s granom u ruci

ljetno nebo -
vrana u daljini
uporno grakce

Dolaze Merkelova, Putin i Đinping

U 2014. Srbija će ostati na svetskom diplomatskom radaru, jer tokom godine Beograd treba da posete neki od najmoćnijih državnika poput ruskog i kineskog predsednika, Vladimira Putina i Si Đinpinga, kao i nemačka kancelarka Angela Merkel
.

Putin i Merkelova mogli bi da budu gosti naših zvaničnika

 

Prva prilika za sastanak lidera Rusije i šefa naše države Tomislava Nikolića mogla bi da se ukaže već početkom sledećeg meseca, kada će šef naše države biti gost na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju. Tada bi trebalo da se dogovori i dolazak Putina u Srbiju.
Za proleće se već priprema poseta šefa kineske diplomatije Beogradu, a podsećajući na izvanredne odnose sa ovom zemljom, srpski ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić nagovestio je mogućnost da u Srbiju dođe i predsednik Đinping.
Naš šef diplomatije za narednih mesec dana već ima zgusnut diplomatski raspored. U sledećih nekoliko nedelja on će ugostiti kolege iz Austrije, Švajcarske, Palestine i Kipra.
Do kraja januara, kako saznajemo iz diplomatskih izvora u Berlinu, biće poznat i raspored novog nemačkog šefa diplomatije Frank-Valtera Štajnmajera i nije isključeno da njegova prva diplomatska misija bude upravo u ovom regionu, što podrazumeva i dolazak u Srbiju.
Dolazak Štajnmajera biće prilika i da se razgovara o poseti Merkelove do kraja godine, tokom koje bi se sa srpskim rukovodstvom rezimirao dosadašnji tok dijaloga Beograda i Prištine i predstavila očekivanja Berlina u nastavku ovog procesa. Merkelova je u Beogradu bila avgusta 2011. i domaćin joj je bio tadašnji predsednik Boris Tadić.

OBAMA NE PLANIRA
DA Srbiju tokom godine poseti neki od najviših američkih zvaničnika, poput potpredsednika Džozefa Bajdena ili novog državnog sekretara Džona Kerija, šanse su male.
Ukoliko do ovakve posete i dođe, Beograd će tada biti usputna stanica u regionalnoj turneji. Takođe, zasada ne postoje planovi da predsednik SAD Barak Obama do kraja svog drugog mandata poseti naš region.
Dolaze Merkelova, Putin i Đinping | Politika | Novosti.rs

Четири песме / Зорица Јанакова

Да дочујем жубор

Да дочујем жубор

Сунчев рујав

Рујав

О заласку следих зрак

И само стазом и низ траву куд маслачци зрију

Ти преда мном

И као вода

Крозрећи кроз мрак

Да дочујем жубор

Низ воду небески модар

Модар

Потражих трак

И само куд и птице без гласа слетаху да пију

Да дочујем жубор

Обалин тихан

Постадох

Свлак.

Низ пут 

Обремењало и жути.

Орумењали

Октоброви скути.

Оголело. Снежи.

У чепару ладолежи.

Олистаће.

Кад оцвета даће.

У пчелињак саће.

У пчелињак саће.

О ту све је

О ту све је. Никло па свикло.

Цвркут уз кукут.

Обрижало граор око.

О ту све је, зриком, риком.

И повиком.

Гузицу на пањ па, мекет крекет.

Кокот.

Окот.

О ту све је.

Никло где свикло,

Колико могло пружило ногу.

У ноћи сласт

У ноћи сласт.

Јутром

Глас Ти.

У бљеску подне.

Натрули плотови

Одувек ту,

Замало већ

У хладу.

Граном полегла

Ситно ћућори пилеж.

Зобах те (Поезији)

 

Зобах те

Као из јасала, онда пих.

Што претече собом носах.

Као псето кост.

Недоглодано, под земљу скрих.

И све гладан бих.

Јер пустех те, као песник стих.

Нецвале

Строфине

Посвуда развејавах риме.

И као над снегом срна

Све гладан бих.

Онда брстех те,

Као коза безлист струк.

До нацртаног трна.

 

 

под крушком кантарушом / мирослав тодоровић

ниш-ТА, 26. март 20123.

Драги Имењаче, БелаТУкадрузе, Мирко, МиросЛАВЕ.....,

Уместо писма, уз ове читалачке утиске о мом раду и јаду, шаљем ти и неколико реченица о „мом оданом читаоцу“ песнику Винку Шелоги. Овом кратком белешчицом желим да у-кажем на муке списатељске па ако је можно иницирам и друге теме.  Шелогу сам упознао у Смедереву (Песничка јесен, 2010). Нашли смо се у избору пет песама за Златну струну:  Андрија Радуловић, Винко Шелога, Миљурко Вукадиновић,  Мирослав Тодоровић,  Снежана Радуловић.

Вест да је моја песма  уврштена међу пет од којих ће једна бити награђена нашла ме је у Трешњевици, под крушком кантарушом. Ето, шта све може модерна техника. Обрадовах се, али ми доцнија СМС порука од Ј. лечка онеспокоји. Не радуј се, Ми-рославе, јер Миљурко је добитник Златне... Позовем  Р., питам изокола, велим, ако сам ја лауреат долазим, ако л не остаћу до прве слане, на мојој летњој адреси. Јесте, вели,  Миљурко.

Знајући да ће бити све мање прилика да се негде иде, oдем у Смедерево.  Када сам прочитао одабране песме схватио сам да ће бити, по мом суду, најслабија у првом плану. Ја сам, наравно, био за своју, за Андријину, за Винкову. O Винку алиас Вујици Бојовићу сам дослије  писао истичући да је, како он каза, узео псеудоним да му се матором не би подсмевали што пише, што књигу чита. Није Вујица парадигма за однос писца у провинцији. То је код нас од давнила, од Вука...Елем, мнио сам да је Миљуркова песма у другом плану. Али добро, свака оцена је субјективна, увек неко остане кратких рукава, негда то и онај који не заслужује. Вазда ми је уму,. у овој мојој седој ћупи, оно што рече мој земљак из Бјелуше:  „Чилагери из Нобелове фондације нестрпљиво очекују да тутну лову ономе који пронађе егзактна правила и мерила за вредновање сликарства, музике, поезије: засад је још у игри оно што се опире вредновању и измиче мерама управо оно „најуметничкије“ у уметности, оно што уметност разликује од доброг става...“

Укус, став, знање, две или три особе одређују вредност дела  које треба издвојити.

„Само један роман може добити   Х-ову награду, па жири хтео-не –хтео вазда оштети неколико романа односно писаца. Дешава се да најслабији роман буде изгласан и наметнут читаоцима и критици...“ Тако казује професионални Жирирац. Жирац. Жировњак. Чим је већ пензијски стаж жирирајући стекао мора да му се верује... Видиш и сам где нам је  књига, и ко писца још, како у мом крају веле, сматра. И чудиш се зашто су тиражи све мањи, књижаре затварају....

Мигуел де Сервантес дао је досад непревазиђену дефиницију књижевних награда. Обраћајући се младом песнику Дон Лоренсу, витез Тужнога Лица , каже „...а ако је књижевна утакмица, гледајте да добијете другу награду, јер прва се увек даје по наклоности или по отмености лица, а друга се даје чисто по правди, те трећа долази да буде друга, а прва би према томе била трећа“.

П.С.

Неко ми је послао ову СМС поруку:

Дворана небесника се тресе од Хомеровог смеха.

 

Радуловић, Бојовић, Тодоровић,.....

Преписка са Вујицом

 ( Из књиге „Листови на ветру“)

                  Miroslav Todorovic To Vujica Bojovic  

Здраво освануо, драги Вујице, хвала ти на читању и на овим текстовима. Искористићу их, нећу злоупотребити и већ  нешто пискарам мрчим артију, о нашем познанству у Смедереву, о Златној струни...Ето, кроз тај текст рећи ћу  нешто и о томе.  Но, грешком несмотрено избрисах твоју поруку Протуве, 1. стога је понови...Иначе, чекам да зазелени па да идем у Завичај. Да као што је Живојин Павловић преко јунака своје приче поручио: "Море, нек иду сви у пичку материну, одох ја са Сибетом на Тимок да пецам рибу:" Тако ћу и ја у  мој мали малињак, а до тада ћу се овим бранити од ове све мрачније  и кукавније стварности. ГрАДСКЕ. Стављам сам себи рогљу на врат пишући неке тесктове о другима,.  с Добрилом водим преписку, он ме теши јер почињем да режим у овом кавезу,  самог себе да уједам:

Ама нема ниједног стварног разлога да се ждеремо, нарочито ти и ја. Бог нас је обилато даривао и био на нашој страни. И то је једино тачно. Све остало су ситне трице и кучине. тражење леба преко погаче.

                     Чича Ненадић 

И тако дописујемо књигу разговора, ићи ће у Унусу, а можда и у Лагуни где је  Добрилов роман Време кокошки.

 Уз поздравље,  Мирослав из Трешњевице

-

From: Vujica

To: Miroslav Todorovic

Sent: Tuesday, February 19, 2013 2:32 AM

Subject: Protuve

    Драги Мирославе, прочитах сад ПРОТУВЕ. Мени је то све занимљиво. Сваки запис би могао бити подлога за кратки документарни филм.Таксиста као филмски сниматељ. То би на крају био један могући културни профил наших грађана. Протуве су увек анђели, зар не? Али лопуже и примитивци анђели не могу постати, ни после испаштања!

    Нисам одавно прочитао циничнију мисао: "Нисмо ми лоши, него нам семка не ваља".Колико је то супротно од наше некритичности, самохвалисања и курчења! И патриотске демагогије, кад народ треба позвати на изборе или у рат.

     Не слажем се, Мирославе, ни да су Срби некакви издајници. Још у животу нисам срео издајника, нити бих данас могао именовати неког издајником. То што политичари и удбаши једни друге називају издајницима и непријатељима, не обавезује мене да то узмем здраво за готово. Издајници су једна од српских племенских митологема, позив ратничког народа да збије редове, да некоме не падне на памет да мисли својом главом. Иста је ствар и са српском неслогом. Срби нису несложнији од других народа, али народ чија се власт век и по ослања на војску и полицију стално проповеда слогу, дисциплину, послушност, гусла о проклетим издајницима. Нема већих издајника српског народа од српских владара и вођа, оних који измишљају издајнике.

(Неки, богами, имају велики споменик у престоници!). Срби имају  издајнике у дупликатима: комунисти, четници, љотићевци, недићевци или нека страна опција... коме се ко свиди. Народ сви лажу, пљачкају и мобилишу - за одбрану власти. Ни једна власт није ништа српско одбранила у последњих сто година! Српски државнополитички систем је само хајдучија у мирнодопским условима. Неки носе униформу, неки ударају печат.Није познато у свету да су хајдуци створили државу и да им је требала.  Ево, ја бих хтео да будем издајник, нудим се на све стране. Нико ме неће. Препоручи ме, ако имаш везе. Нисам ни скуп.

    Додуше, можда, кад је реч о издајницима, да се ради о фразеологији, заосталој из епике и идеолошког времена. Боље звучи када некоме пришијеш издајник, него лажов, битанга, лопужа, глупак.

     Мирославе, одужих овај додатак. Дошао ми као ципела на жуљ. Не усуђујем се да још развлачим и о "Само рат може спасити" Д. Мих., што има везе са овим што написах. А тек Ћосићево "Срби су губитници у миру" (не остане им оно што мисле да ућаре у рату).

    Срдачно те поздрављам. Ради шта хоћеш с текстовима. Издајнику је свеједно.

        Вујица

       Допао ми се "Велики рат" А.Гаталице. Ни једног трена није досадан. Поетичан, духовит, људски.

   

---- Forwarded Message -----
From: Vujica <vujica@sezampro.rs>
To: Miroslav Todorovic <mirtod2008@yahoo.com>
Sent: Wednesday, February 20, 2013 12:52 AM
Subject: Protuve 2

    Мирославе, ево ме опет.

    Само што сам синоћ послао текст, покајао сам се јер је недоречен, мада ја слично стално понављам, ко Шваба тралала.

    Нас двојица смо одрасли непрекидно слушајући приче о непријатељима и домаћим издајницима, о Титовим непријатељима свих боја. Данас чак и улична руља, звана фудбалски навијачи, прети издајницима, да не говоримо о тзв. патриотским политичарима (који ни мало нису гадљиви на крађе, пљачке и криминал). Зато с чуђењем читам да озбиљан интелектуалац говори озбиљно о издајницима. У Србији свака власт и моћ прогласи непријатељима оне људе који проговоре о насиљу власти, укидању слободе мишљења и говора. Тужним ме чини што многи Срби још жале за Титом, Ранковићем, Пенезићем, Милошевићем, Шешељом, Арканом, Легијом и удбашком хунтом. Зато јесте завладала апатија међу моралним и мислећим људима. Светина, прикључена пола века на телевизор, чека само нова хапшења и погубљења на тргу, верујући да ће се после тога успоставити правда, или ће је неки вођа повести у нови устанак, односно рат. Каква демократија, закони, слободе, трице и кучине! Ко је од рада и памети видео фајде?

У реченици где сам написао да нисам скуп, можда није јасан мој гнев. Од 1968. године (студентски немири), кад сам почео разумевати друштвене односе, ја сам непријатељ сваке државе, нарочито тираније, грабежљивих профитера и партократије, клерикалних и националистичких савеза.

Таква власт свакоме пришије да је издајник ако проговори (као писац, новинар, режисер, филозоф, члан НВО) о злоупотребама државе, насиљу, пљачки народа и лажима. А кад власт и моћне партије прогласе некога издајником, тај препуштен каменовању и одстрелу. Прикључени на телевизију мисле да није ни грех убити тамо неког издајника.

                                                                                                                          Вујица  Бојовић

Dragi Mirkanej,

ovde je najzad okopnelo, magla i dalje drzi kotlinu. Juce mi neko rece da je video jagorcevinu. Pocelo je dakle...

                                   Време је да затварам дућан....

                                                       Мирослав из Трешњевице

видети још: 

http://zavetinekruna1.wordpress.com/2013/03/26/%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D0%BE-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D1%83-%D0%B2%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%B2/

Осам минута/ Стеван Бошњак

Преко Пека, 2010, "Заветине"

 ИГДРАСИЛ

У срцу Света је огњиште неба

У огњишту неба је Јарило

Јарило је жарач Студени

Студен би требало да је Судбина

А Судбина да је Тама

Ал Јарило !!!!

У срцу је Света огњиште неба

У срцу је огњишта неба-Јарило

Јарило загрева Пупак Васионе

Пупак је васионе крај Родила

Родило је Тајна али пупак није.

Из пупка васионе израста планина Меру

Мери висину Света

О колика је планина Меру!!!

Немерљива, недогледна је, непрегледна.

Кад уснопиш поглед, ипак тамо на врху

Видиш: израста дрво, Игдрасил се зове.

Игдрасил расте на врху планине Света, и:

Кад је већ тако онда је Игдрасил Дрво света.

Немерљиво је висок, непрегледно је гранат тај Игдрасил

Ал твој уснопљени поглед види да је,

На врху Игдрасила, тамо где је тишина сва од иња сачињена,

Једна удобна мала кућа.

Зелена као печурка из дечијих снова-дашчара

Као неке драге потлеушице из сећања.

На граници је Јарила и неба,

под студеним звездама, ал ушушкана, самује.

Та је кућица твоја црквица

то је Твоје Уточиште, само њу Домом зовеш

И врт је тамо један иза Ње,

О како храбро гледа у отворено, раскриљено Небо.

--------------------------------------------------------------------------------

Ст.Еван

Уз музику the Smits, почео у 12,20 ч, завршио у 12,28 ч. 23. фебруара 2013. у Нишу.

Песма се може назвати и Осам минута

Десети, јубиларни међународни фестивал хумора и сатире Сатира фест 2012.

САТИРА ФЕСТ  12. ОКТОБРА

  

Десети, јубиларни међународни фестивал хумора и сатире Сатира фест 2012. биће одржан у организацији Београдског афористичарског круга у петак, 12. октобра у Београду. Овогодишњи Сатира фест одржава се под слоганом „220 година српског афоризма“, и посвећен је годишњици од објављивања прве српске књиге афоризама - „Малог буквара за велику децу“, аутора Михаила Максимовића, која је штампана у Бечу 1792. године. О значају овог дела за српску књижевност биће прочитан рад теоретичара сатире Витомира Теофиловића.

Манифестација ће почети у 18 часова полагањем венца делегације БАК-а на спомен-бисту највећем српском сатиричару Радоју Домановићу на Калемегдану.
На централној вечери Сатира феста учествује тридесет двоје сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ и Хрватске: Зоран Ранкић (Београд), Саво Мартиновић (Београд), Ранко Гузина (Београд), Исмет Салихбеговић (Сарајево), Раша Папеш (Крагујевац), Борислав Митровић (Нова Топола, БиХ), Душан Пуача (Београд), Милан Тодоров (Петроварадин), Бојан Богдановић (Зеница), Божо Марић (Бањалука), Митар Ђерић (Београд), Миливоје Радовановић (Свилајнац), Александар Баљак (Београд), Веселин Мишнић Лари (Београд), Радмило Мићковић (Рача), Милорад Ранков (Вршац), Вељко Рајковић (Подгорица), Златко Томић (Сплит), Зоран Т. Поповић (Панчево), Јово Николић (Корај, БиХ), Милан Р. Симић (Велика Плана), Славомир Васић (Алексинац), Слободан Симић (Београд), Екрем Мацић (Коњиц), Владимир Мићковић (Подгорица), Дејан Тофчевић (Подгорица), Бојан Љубеновић (Београд), Александар Новаковић (Београд), Миодраг Стошић (Владичин Хан), Владимир Драмићанин (Београд), Бојан Рајевић (Цетиње) и Чарна Поповић (Панчево).
Публици у великој сали Градске општине Стари град (Македонска 42), представиће се и глумац Павле Паја Минчић, стендап комичари Срђан Динчић и Јелена Радановић, као и аутори који пишу шаљиве вести за познати портал „Њуз нет“. Водитељ програма биће Драгутин Минић Карло. Аутор плаката манифестације је карикатуриста Тошо Борковић.
Уметнички савет Сатира феста учеснике је одабрао на конкурсу на којем је учествовало више од стотину аутора из целог региона.
Признања за укупан допринос српској сатири биће уручена Раду Јовановићу из Ужица и Растку Закићу из Београда. Награду за најбољу причу пристиглу на овогодишњи конкурс, по одлуци жирија, добио је Дејан Тофчевић из Подгорице, а ауторка најбоље песме је Весна Денчић из Београда. Награда „Вук Глигоријевић“ за најбољи афоризам овогодишњег Сатира феста биће додељена на крају вечери.
На отварању Сатира феста говориће председник Савета смотре Миодраг Јакшић и председник Београдског афористичарског круга Александар Баљак. Покровитељи манифестације су Министарство културе и информисања Републике Србије, Градска општина Стари град и Град Крагујевац, а спонзор су спортске кладионице „Mozzart”.
Улаз на смотру сатиричара из пет земаља региона је слободан, а учесници позивају публику да им се придружи, поруком: „Дођите да нам се смејете“.
(Извор: УКС)

PESMA KAO POKUŠAJ DA SE ISKAŽE NEIZRECIVO / Miroljub Milanović

Zaštitni znak.Goruni

Zoran Mandić: „Bog u prodavnici ogledala“

Izdavač: Intelekta, Valjevo, 2010.

„ Uvek sam čeznuo za obuhvatnijom formom

koja ne bi bila previše poezija ni previše proza

i dopustila bi sporazumevanje ne izlažući nikog,

ni autora ni čitaoca, mukama višeg reda“

Česlav Miloš: Ars poetika

Treba kazati: pesme Zorana Mandića u zbirci „ Bog u prodavnici ogledala“ u dosluhu su sa navedenim stihovima Česlava Miloša. Preciznost pesničke slike , novina metafore i unutrašnja ritmičnost u kontroli čvrste strukture sredstva su kojima pesnik ubedljivo gradi svoj osećaj sveta i uspostavlja komunikaciju sa primaocem. Ta lakoća rezultat je samodiscipline i pesnikove svesti o već opevanom. Poznato i stvarno dovesti do začudnog . Ukratko, svoj pesnički glas učiniti prepoznatljivim.
Tematsku ravan zbirke čini pesnikov dijalog s pesmom, pokušaj da se otkrije njen tajni smisao i čovekova potreba za njom. U kratkom eseju na početku zbirke sa naslovom „ Smisao pisanja“ kaže: „ Pesma je uvek više stanje . najviši nivo i stadijum bestelesne strasti“ (8). To je pesnikova veza sa svim što postoji i stalna potreba da se prevaziđe opevano. Da se iskaže neizrecivo.
Krajnji cilj je dosegnuti „ smisao smisla“ , ..................
        Videti više  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/iz-novih-rukopisa-zorana-mandica/pesmakaopokusajdaseiskazeneizrecivomiroljubmilanovic