ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |

среда, 09. октобар 2013.

Четири песме / Зорица Јанакова



Да дочујем жубор



Да дочујем жубор
Сунчев рујав
Рујав
О заласку следих зрак

И само стазом и низ траву куд маслачци зрију

Ти преда мном
И као вода
Крозрећи кроз мрак

Да дочујем жубор
Низ воду небески модар
Модар
Потражих трак

И само куд и птице без гласа слетаху да пију

Да дочујем жубор

Обалин тихан
Постадох
Свлак.


Низ пут 


Обремењало и жути.
Орумењали
Октоброви скути.

Оголело. Снежи.
У чепару ладолежи.

Олистаће.
Кад оцвета даће.

У пчелињак саће.

У пчелињак саће.


О ту све је


О ту све је. Никло па свикло.
Цвркут уз кукут.

Обрижало граор око.

О ту све је, зриком, риком.
И повиком.

Гузицу на пањ па, мекет крекет.

Кокот.
Окот.

О ту све је.

Никло где свикло,
Колико могло пружило ногу.



У ноћи сласт



У ноћи сласт.

Јутром
Глас Ти.

У бљеску подне.

Натрули плотови
Одувек ту,

Замало већ
У хладу.

Граном полегла

Ситно ћућори пилеж.



Зобах те (Поезији)

 

Зобах те
Као из јасала, онда пих.

Што претече собом носах.
Као псето кост.
Недоглодано, под земљу скрих.

И све гладан бих.

Јер пустех те, као песник стих.

Нецвале
Строфине
Посвуда развејавах риме.

И као над снегом срна
Све гладан бих.

Онда брстех те,

Као коза безлист струк.


До нацртаног трна.
 

 


Нема коментара:

Постави коментар

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"