ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |

понедељак, 16. новембар 2015.

АПОСТОЛНИЦА: Антологија српске оригиналне поезије

Антологија српске оргиналне поезије
„КЛУБУ 13 АПОСТОЛА“
Ових дана у издању ИП РЕВНИТЕЉ из Ниша појавила се нова антологија савремене српске поезије под називом АПОСТОЛНИЦА са уписаном поднасловном одредницом, која упућује да је реч о Антологији српске оргиналне поезије. Приређивач овог избора је песник МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ (1963), који се определио само за тринаест песника творећи у оквиру њихове поетичке заједнице имагинарно друштво или фамозни  „Клуба 13 апостола“, који чине истакнути савремени српски песници: Гојко Ђого (1940), Слободан Ракитић (1940-2013), Ранко Јововић (1942), Милан Ненадић (1947), Зоран Вучић (1947), Слободан Стојадиновић (1948-2011), Новица Тадић (1949-2011),Зоран М. Мандић (1950), Слободан Костић (1952-2011), Андреј Јелић Мариоков (1952), Драган Лакићевић (1954), Александар Лукић (1957) и Ђорђе Нешић (1957). У предговору приређивач наглашава да се градећи овај песнички избор опрeделио за песнике од којих се преписивало и који су оставили снажан утицај како на своју генерацију, тако и на млађе од себе, а сликовито истичући да ову малу песничку композицију од дванаест вагона вуче локомотива Гојка Ђога. Приређивач је метафорички записао да су песници, Зоран М. Мандић и Александар Лукић, којима неспорно треба додати и Новицу Тадића, суверено поставили границу између модерног и постмодерног, те да је то жичано језгро напуњено струјним напоном које штити српску поезију од вируса.
            За приређивача овог занимљивог избора ваља истаћи да је реч о аутору књиге РЕСАВСКИ ВЕНАЦ чији је први део објављен прошле 2014-те године, а у којој је сабрао и књижевној јавности дао на увид плагијате југословенских песника (Вјекослав Мајер, Добрица Цесарић, Оскар Давичо, Матеј Бор, Мак Диздар, Јуре Каштелан, Блаже Конески, Мира Алечковић, Мирослав Антић, Борислав Радовић, Драган Колунџија и др.). Књига Ресавски венац је на српској књижевној сцени одјекнула као бомба и изазвала бројне опречне коментаре и несувисле изјаве, а све то још више након ауторове најаве другог дела књиге која ће обухватити плагијате песника рођених од 1940.  до 1980. године. Ваља истаћи и мишљење истакнутог књижевног критичара и песника Душана Стојковића, који је у својој рецензији навео да „ када се ишчита целовита двотомна антологија, она у којој ниједан песник није пожелео, нити ће пожелети да се појави, моћи ће слободније да се дише и аутентичније да се пише, па ће после ње свима бити јасно како није злато све што сија, те да постоји очигледно и таман сјај“, а који све више напиње једра књижевног неморала, или краће речено „крика“. Могло би се рећи да ове две антологије повезује митолошка прича о огледалу оргинала, које су песници, као и други људи у многочему, злоупотребили и у тој злоупотреби насамарили сами себе. Из угла овог мишљења треба оцењивати и Дончићеву Апостолницу која се појављује као најава другог тома Ресавског венца у започетом процесу демистификације оних плагијатора који слове као етаблирани српски песници натоварени бројним наградама, као и њихових нервозних „адвоката“, који су из неког ирационалног страха пожурили са објавама својих деманта у формату неутемељених спекулација, оптужби па и претњи кривичним гоњењем. Наравно да Апостолницу треба читати кроз визуру личног избора једног издвојеног антологичара, који својим легитимитетом никог не обавезује, али и не оставља равнодушним у времену које жуди за реформом вредносног превредновања српске књижевности.

                                                                                    Зоран М. Мандић

____________

    Нап. Уредника: "Заветине" ће радо публиковати  и другачија мишљења о овој књизи, поготово ако су писана разложно и аргументовано, и пре свега осврте оних аутора који нису у овом "клубу" који има "баксузну2 ознаку (бр. 13).

Нема коментара:

Постави коментар

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"