Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

Истакнути пост

ИСТОК, ИСТОК. - 2008, ЗАВЕРА ЋУТАЊА, Мирољуб Милановић, стр. 26-28,

Белилски пут; залазак; фотографије ЗАВЕТИНА... Јул 2010. Исидора Секулић у антологијском огледу «Исток у приповеткама Иве Андрића...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...

ГДЕ ИЗЛАЗЕ ВАМПИРИ...
На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу. ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића. На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”. / ЛеЗ 0012464 М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |

среда, 10. децембар 2014.

ПОВОДОМ ПЛАГИЈАТА У КЊИЖЕВНОСТИ ( Тиодор Росић...)

Песма Јеврема Брковића „Све се десило прије рођења”, ијекавизирана је песма Душана Васиљева „Писмо Аници”

Тиодор Росић (Фото З. Анастасијевић)
Антологија Милоја Дончића „Ресавски венац” (Плагијати југословенских песника), око које се подигла велика прашина, први је део избора у који су ушли песници из некадашње Југославије, рођени од 1900. до 1939. године. На левој страни су изворне песме, најчешће иностраних песника, а на десној – плагијати. У многим случајевима – сличност је невероватна. Шта је оригинал, а шта плагијат, шта је све дозвољено у модерној литератури, питали смо наше угледне писце и књижевне критичаре?
Не може се рећи да су све песме у антологији – „тешки плагијати и суви преписи”, како каже приређивач, сматра проф. др Тиодор Росић, али већина песама представља крађу књижевне имовине, тј. онога што се некада звало плагијум литераријум. Дончићева књига има јасне критеријуме за одређивање шта представља плагијат, а шта не и никакво позивање на постмодернизам и интертекстуалност не може оправдати намерно присвајање туђег ауторства и туђег дела, као што је то случај са песмом „Све се то десило прије рођења”, коју је Јеврем Брковић дословно преписао од Душана Васиљева („Писмо Аници”). Том кругу припадају песме Хамида Диздара „Пјесма камилара” („Песма коњаника” Федерика Гарсије Лорке), „Игре на европском маскенбалу” Драга Иванишевића („Ноћна игра у европској ложи” Езре Паунда) итд. Слично је и са песмама Мака Диздара, Аце Шопова, Добрише Цесарића, Мила Краља…
Уместо јасно обележених цитираних стихова, песници-плагијатори узимају туђе речи као своје и туђе творевине потписују својим именом. Алузивност – која је својствена интертекстуалности, а која укључује текстове с минималном или имплицитном маркираношћу – замењена је преузимањем читавих строфа под својим именом. Уместо коинциденције појединих идеја, присутна је имитација, присвајање и објављивање туђег рада под својим именом, уз извесне корекције, рецимо, Србија уместо Сицилије, Мека уместо Кордобе.
Једна од најважнијих особина поезије, истиче Драган Лакићевић, јесте њена привлачност, једна врста опојности. Језик, слика, музика, уметнички ефекат – све то чини чаролију која овладава – и песником и читаоцем. Многе песме нису напамет научене намерно, него су саме ушле у слух и меморију читаоца. За праве читаоце праве песме су – усвојене, у извесном смислу њихове.
На чаролију поезије посебно су осетљиви песници. И то је део њиховог дара – да дају, али и да осећају и примају песме других песника, па и других времена, поднебља, језика. Зато се каже да песници уче једни од других, да читање поезије храни, покреће језик и буди таленат ког песник, поготово кад је млад, још није свестан.
Отуд „утицај” једног песника на другог, отуд „угледање” као први, а „присвајање” као други степен односа међу песницима и њиховим делима. Где престаје једно, а почиње друго – тешко је одредити. Како и зашто други песник преузима делове или целу песму од првог – није увек лако објаснити. Пориви су разни. Од љубави и склоности до похлепе – некад је провалија, некад длака.
Многе књижевно-историјске тајне, о којима се доста зна, остале су недовољно расветљене. Стручњаци их се клоне или боје.
 О ауторству славног спева „Смрт Смаил-аге Ченгића”, расправе се одавно воде. Недавно се појавила занимљива и провокативна књига, коју ће, сви су изгледи, позвани опет прећутати. Реч је о књизи Марије Ковачевић „Покрадени Његош”, коју је објавила Књижевна задруга Српског народног већа из Подгорице, о којој је „Политика” писала.
У посвећене књижевне вредности и имена, тешко се сумња и радије се не дира. Каква год да је, истину ваља знати, а то не значи ликовати.
И ћутање, и истраживање, наглашава Лакићевић, имају своје моралне димензије, поготово кад је реч о мртвим песницима.
----------------------------------
Оригинал и парафраза
У средњем веку, као што каже Ролан Барт, подсећа проф. др Ђорђије Вуковић, писци су доста преписивали свете и друге књиге. После ренесансе настао је појам оригиналности која је и законом заштићена. Туђи текст је постао неприкосновен и није се могао преузимати без наводника. Али многи модерни писци су и даље употребљавали туђе текстове, које нису наводили. Овде би требало разликовати врсте преузимања, од слободне парафразе, до дословног коришћења оригинала. Постоје и ствари које су образованом читаоцу познате, па их није неопходно наводити. Песма Јеврема Брковића је обична крађа Душана Васиљева, која се ничим не да оправдати.
Зоран Радисављевић
објављено: 10.12.2014.
   ============== 

Последњи коментари

Ненад Кебара | 10/12/2014 13:27
Став Тиодора Росића је књижевно научно утемељен и ту нема ни трунке замерке, треба заиста поуздано проверити да ли постоје песме првоизвори за које Дончић тврди да су преписане, јер су неки критичари доводили у сумњу ту чињеницу. Неке су познате и најширој јавности, и ту се Дончићу не може ништа оспорити. Драган Лакићевић је много тога песнички исказао али замало ништа о овом случају. Ђорђије Вуковић је готово све тачно казао, осим мишљења о средњевековним ствараоцима, где се ослонио и на Барта. Списатељска делатност тог времена, као и сваког другог, носи специфичности свог доба, осим тога, у њој самој су иманентне разлике - неки су се бавили само преписивачким радом а други су сведочили и философирали на оригиналан начин. Зашто бисмо уопште проучавали Теодосија, Доментијана, Цамблака исл. ако је то преписивање туђег. Постоје научне књиге које гласе нпр. Естетика Доментијанових житија. Да ли би француски семиотичар за Димитрија Кантакузина рекао да је преписивач да је овај Француз?!
        =  извор:
Зоран Радисављевић ,  објављено: у Политици, 10.12.2014.

Нема коментара:

Постави коментар

Из Бескрајних албума српских „Заветина»

Квака , Свилен конац, Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ,ДИЦА СЗ ,Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара ,Четвртак,Стооке новине ,ЈАВНОСТ ,ИЗВОДИ ,БАЛКАН,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан ,Заставица ,Оличење немогућег ,Цариградским друмом,Брест,,Дибидус , ШОДЕР,Паукова мрежа,УЕРКА 1 ,Ђавољакапија,ВРТИБОГ,МАГАЗА Заветина,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito ,Универзална библиотека,Балкански синдром ,ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом ,Дукат,Наши поседи,Врата Звижда, Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ ,АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни ,БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З,Бездана уметност ,Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ ,ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија ,Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS+,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК, Фонд „ЗАВЕТИНА“...,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА ,Посебна породична заветина,РЕНЕСАНСА,КОМПАС , ,ВРЗИНО КОЛО,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј ,МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , ,Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА ,Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1),Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1,Библиотека ПЕЛАЗГИОНБиблиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИБиблиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА,Архив у оснивању, 2ТАЛОГ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА ,ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ